TVRĐAVA DOBOŠ: Ovaj bojni brod je jedini na svetu koga NIJE MOGUĆE potopiti, evo zašto (FOTO+VIDEO)

Na ulasku u Zaliv Manile, nema upadljivijeg prizora od razrušene betonske tvrđave koja viri iz mora sa četiri ogromna topa koji gledaju ka horizontu. Putnici obično gledaju ovaj komad istorije, pitajući se šta je u pitanju. Malo njih zna o čemu se radi.

Havarisano utvrđenje je Fort Dram (Tvrđava Doboš), nekada ostrvo El Frejl, betonska tvrđava, jedini zaista nepotopivi "bojni brod" na svetu, i jedna od najjačih vojnih baza svih vremena. Njegovu priču vredi znati. 

Odbrana Filipina postala je odgovornost SAD-a kada je anektirala ovu zemlju 1989. godine. Kao deo odbrambenog plana za novu koloniju od budućih osvajača, SAD su utvrdile četiri ostrva na ulasku u Zaliv Manile od 1909. do 1913. godine. Četiri ostrva bila su Koregidor, Kabajo, Karabao i El Frejl, a pretvorena su u tvrđave Mils, Hjuz, Frenk i Dram, tim redom.

ARMATA T-14: Ovo su 10 stvari koje znamo o tajnom ruskom supertenku (FOTO, VIDEO)

Prema "Narandžastom ratnom planu", tvrđave su trebale da spreče ulazak neprijateljskih bojnih brodova u Zaliv Manile i da asistiraju u Batanu. Od tvrđava, Koregador je bila najveća i najvažnija, dok je Doboš bila najmanja i najviše upečatljiva.

Imala je oblik bojnog broda sa sve osmatračnicom. Nije ni čudo da su je zvali "USS Dram" - putnici prolazećih brodova često su mislili da je baš bojni brod u pitanju.

Da bi izgradili Doboš, inženjerci Armije SAD bukvalno su isekli El Frejl, malo kameno ostrvo, u pogodan oblik, i koristeći kamen kao temelj, podigli betonsko utvrđenje u karakterističnoj formi broda. "Brod" je bio dugačak 73 metra, širok 48, i virio je 12 metara iznad vode. Zidovi su bili debeli 10-12 metara i paluba je bila 6 metara niže. Unutra su bila četiri nivoa povezana tunelom koji je išao niz središte ostrva.  

Tvrđava Doboš imala je 11 topova, od kojih su dva bila protivavionska. Takođe, tu su bila dva reflektora za noćnu borbu. Garnizon od 200 ljudi bio je stacioniran u utrobi betonske zveri. Izgradnja je trajala od 1909. do 1919. godine, a kada je završena, tvrđava se smatrala neprobojnom za sve poznato naoružanje tog vremena. Tako se i pokazala.

Rat je došao na Filipine zajedno sa bombardovanjem Perl Harbora u decembru 1941. godine. Tvrđava je dobila svoje vatreno krštenje kada su vazduhoplovne snage Japana bombardovale Koregidor i okolna ostrva krajem 1941. i početkom 1962. godine, od 2. do 6. januara.

Japanci su jedva pa takli Fort Dram. S druge strane, njegovi topovi su značajno umanjili borbeno dejstvo japanskih aviona, pa je agresor prestao da bombarduje do daljnjeg.

Od 25. januara, kada je Batan konačno pao, Japanci su počeli da tuku artiljerijom po utvrđenim ostrvima. Baterijom je komandovao major Tošinori Kondo, a od 5. februara je započeo sa granatiranjem koristeći četiri topa od 105 milimetara i dve haubice od 150 mm. Primarna meta bila je upravo ova neosvojiva, nepotopiva tvrđava, koja je pogođena 100 puta - bez posledica.

Artiljerijska vatra je postala redovna, a pojačana je sredinom februara dodatkom još dve haubice od 150 mm. Amerikanci su odgovorili najbolje što su mogli, ali bili su hendikepirani nedostatkom osmatrača koji bi im dali tačne pozicije baterije. Borba na slepo je trajala dok major Džes Vilamor nije uspešno nadleteo područje i Amerikancima dao tačne pozicije japanskih baterija. 

Od 15. marta, nova artiljerijska jedinica po komandom majora Masajošija Hajakave počela je da udara sa 10 haubica od 240 mm po sva četiri ostrva.

Hajakavine granate, najjače koje je arsenal vojske Japana imao da ponudi, oštetile su većinu topova na ostrvu. Dva reflektora i dva protivvazdušna topa bila su uništena, ali ne i bočni topovi od 100 mm (14 inča). Hajakava se povukao iz Batana 22. marta da bi se priključio konačnom napadu na poluostrvo. Do tada, Doboš je bio prepun udubljenja od desetak santimetara, ali nije bio probijen.

Počevši od 11. aprila, dva dana nakon predaje Batana, Japanci su počeli da gađaju četiri ostrva sa 110 topova, kalibra od 75 do 240 mm. Bila je to nejednaka borba.

Na rođendan cara Hirohita, 29. aprila, artiljerijska vatra se samo pojačala. Da bi konačno utišala nezgodne topove sa Fort Drama, Japanci su pojačali bombardovanje iz aviona i jedrilica, što je samo oštetilo jedan od topova na ostrvcetu. Gađanje je trajalo četiri dana.

Do 6. maja, posle pada ostala tri utvrđenja, topovi Fort Drama nastavili su da tuku po neprijatelju svega par minuta pre nego što je proglašena predaja.

Amerikanci nisu uspeli da vrate ovo ostrvo pod svoju kontrolu sve do 18. aprila 1945. godine - tvrđava je bila istinski neprobojna. Da bi to ostvarili, bila su im potrebna dva meseca, tim snajperista, tim inženjeraca sa eksplozivnim punjenjima i preko 11.000 litara vrelog ulja koje su sipali u glavni, vertikalni tunel. Unutra su otkrili 65 ugljenisanih tela.

Od svih ostrva, Fort Dram je bilo poslednje koje je palo.