ТВРЂАВА ДОБОШ: Овај бојни брод је једини на свету кога НИЈЕ МОГУЋЕ потопити, ево зашто (ФОТО+ВИДЕО)
Последња линија одбране.
На уласку у Залив Маниле, нема упадљивијег призора од разрушене бетонске тврђаве која вири из мора са четири огромна топа који гледају ка хоризонту. Путници обично гледају овај комад историје, питајући се шта је у питању. Мало њих зна о чему се ради.
Хаварисано утврђење је Форт Драм (Тврђава Добош), некада острво Ел Фрејл, бетонска тврђава, једини заиста непотопиви "бојни брод" на свету, и једна од најјачих војних база свих времена. Његову причу вреди знати.
Одбрана Филипина постала је одговорност САД-а када је анектирала ову земљу 1989. године. Као део одбрамбеног плана за нову колонију од будућих освајача, САД су утврдиле четири острва на уласку у Залив Маниле од 1909. до 1913. године. Четири острва била су Корегидор, Кабајо, Карабао и Ел Фрејл, а претворена су у тврђаве Милс, Хјуз, Френк и Драм, тим редом.
pic.twitter.com/6qJOAwgHUI— Мила Фаца (@MilaFaca99) Јуне 5, 2016
АРМАТА Т-14: Ово су 10 ствари које знамо о тајном руском супертенку (ФОТО, ВИДЕО)
Према "Наранџастом ратном плану", тврђаве су требале да спрече улазак непријатељских бојних бродова у Залив Маниле и да асистирају у Батану. Од тврђава, Корегадор је била највећа и најважнија, док је Добош била најмања и највише упечатљива.
Имала је облик бојног брода са све осматрачницом. Није ни чудо да су је звали "USS Драм" - путници пролазећих бродова често су мислили да је баш бојни брод у питању.
Да би изградили Добош, инжењерци Армије САД буквално су исекли Ел Фрејл, мало камено острво, у погодан облик, и користећи камен као темељ, подигли бетонско утврђење у карактеристичној форми брода. "Брод" је био дугачак 73 метра, широк 48, и вирио је 12 метара изнад воде. Зидови су били дебели 10-12 метара и палуба је била 6 метара ниже. Унутра су била четири нивоа повезана тунелом који је ишао низ средиште острва.
Тврђава Добош имала је 11 топова, од којих су два била противавионска. Такође, ту су била два рефлектора за ноћну борбу. Гарнизон од 200 људи био је стациониран у утроби бетонске звери. Изградња је трајала од 1909. до 1919. године, а када је завршена, тврђава се сматрала непробојном за све познато наоружање тог времена. Тако се и показала.
pic.twitter.com/RzvCD8kliL— Мила Фаца (@MilaFaca99) Јуне 5, 2016
Рат је дошао на Филипине заједно са бомбардовањем Перл Харбора у децембру 1941. године. Тврђава је добила своје ватрено крштење када су ваздухопловне снаге Јапана бомбардовале Корегидор и околна острва крајем 1941. и почетком 1962. године, од 2. до 6. јануара.
Јапанци су једва па такли Форт Драм. С друге стране, његови топови су значајно умањили борбено дејство јапанских авиона, па је агресор престао да бомбардује до даљњег.
Од 25. јануара, када је Батан коначно пао, Јапанци су почели да туку артиљеријом по утврђеним острвима. Батеријом је командовао мајор Тошинори Кондо, а од 5. фебруара је започео са гранатирањем користећи четири топа од 105 милиметара и две хаубице од 150 mm. Примарна мета била је управо ова неосвојива, непотопива тврђава, која је погођена 100 пута - без последица.
Артиљеријска ватра је постала редовна, а појачана је средином фебруара додатком још две хаубице од 150 mm. Американци су одговорили најбоље што су могли, али били су хендикепирани недостатком осматрача који би им дали тачне позиције батерије. Борба на слепо је трајала док мајор Џес Виламор није успешно надлетео подручје и Американцима дао тачне позиције јапанских батерија.
pic.twitter.com/8aVxzt1LIo— Мила Фаца (@MilaFaca99) Јуне 5, 2016
Од 15. марта, нова артиљеријска јединица по командом мајора Масајошија Хајакаве почела је да удара са 10 хаубица од 240 mm по сва четири острва.
Хајакавине гранате, најјаче које је арсенал војске Јапана имао да понуди, оштетиле су већину топова на острву. Два рефлектора и два противваздушна топа била су уништена, али не и бочни топови од 100 mm (14 инча). Хајакава се повукао из Батана 22. марта да би се прикључио коначном нападу на полуострво. До тада, Добош је био препун удубљења од десетак сантиметара, али није био пробијен.
Почевши од 11. априла, два дана након предаје Батана, Јапанци су почели да гађају четири острва са 110 топова, калибра од 75 до 240 mm. Била је то неједнака борба.
На рођендан цара Хирохита, 29. априла, артиљеријска ватра се само појачала. Да би коначно утишала незгодне топове са Форт Драма, Јапанци су појачали бомбардовање из авиона и једрилица, што је само оштетило један од топова на острвцету. Гађање је трајало четири дана.
До 6. маја, после пада остала три утврђења, топови Форт Драма наставили су да туку по непријатељу свега пар минута пре него што је проглашена предаја.
Американци нису успели да врате ово острво под своју контролу све до 18. априла 1945. године - тврђава је била истински непробојна. Да би то остварили, била су им потребна два месеца, тим снајпериста, тим инжењераца са експлозивним пуњењима и преко 11.000 литара врелог уља које су сипали у главни, вертикални тунел. Унутра су открили 65 угљенисаних тела.
Од свих острва, Форт Драм је било последње које је пало.