Ubili su mu sina (13) u centru Beograda, a JEDNA izjava ubice zabolela je do srži
Dve decenije ovog čoveka muči jedno pitanje.
- Jedno vreme sam imao želju da ih upoznam, posle ne. Samo sam hteo da ih pitam: zašto, što su to uradili, je li zbog toga što je Rom?
Ovako o ubicama svog sina Dušana, govori danas njegov otac Aleksandar u potresnoj ispovesti za Prvu.
- Jeste morali baš da ga ubijete? Zar vam nije bilo dovoljno da ga udarite par puta, pa da ga pustite, jer je dete - pitao bi Aleksandar Jovanović ubice, da ih sretne.
Te 1997. godine, Dušan je imao 13 godina. Krenuo je u market, po sok, a kada se vraćao, u Beogradskoj ulici, naišao je na dva skinhedsa, i na svoju zlu sudbinu. Udarali su ga pesnicama, oborili na pločnik, a potom šutirali po glavi, sve dok je nesrećni dečak davao znake života. Ubice su osuđene su na deset godina i danas su na slobodi. Tada su imali 17 godina.
- Sećam se suđenja i svega. Jedan je rekao da se ne kaje što ga je ubio - bolno se priseća Aleksandar, dodajući da je drugi ubica, na isto pitanje, da li se kaje - samo ćutao.
Dušanov grob obilazi najčešće njegova sestra, rođena tri godine posle smrti Dušanove. Pamti ga samo po fotografijama. Prošle godine, pored Dušana, sahranjena je i njegova majka. Nije mogla da izdrži više ni dan bez sina.
- Ćutali smo danima i jedno i drugo. Čisto progovarali službeno. Kao da nemamo teme. I njoj i meni se konstantrno vrzmalo po glavi (Dušanova smrt)...Pokušamo nešto drugo, i onda joj krenu suze - priča Aleksandar o životu sa ženom u godinama nakon što su im sina ubili, iz obesti.
Dušan bi danas imao 31 godinu.
