Убили су му сина (13) у центру Београда, а ЈЕДНА изјава убице заболела је до сржи
Две деценије овог човека мучи једно питање.
- Једно време сам имао жељу да их упознам, после не. Само сам хтео да их питам: зашто, што су то урадили, је ли због тога што је Ром?
Овако о убицама свог сина Душана, говори данас његов отац Александар у потресној исповести за Прву.
- Јесте морали баш да га убијете? Зар вам није било довољно да га ударите пар пута, па да га пустите, јер је дете - питао би Александар Јовановић убице, да их сретне.
Те 1997. године, Душан је имао 13 година. Кренуо је у маркет, по сок, а када се враћао, у Београдској улици, наишао је на два скинхедса, и на своју злу судбину. Ударали су га песницама, оборили на плочник, а потом шутирали по глави, све док је несрећни дечак давао знаке живота. Убице су осуђене су на десет година и данас су на слободи. Тада су имали 17 година.
- Сећам се суђења и свега. Један је рекао да се не каје што га је убио - болно се присећа Александар, додајући да је други убица, на исто питање, да ли се каје - само ћутао.
Душанов гроб обилази најчешће његова сестра, рођена три године после смрти Душанове. Памти га само по фотографијама. Прошле године, поред Душана, сахрањена је и његова мајка. Није могла да издржи више ни дан без сина.
- Ћутали смо данима и једно и друго. Чисто проговарали службено. Као да немамо теме. И њој и мени се константрно врзмало по глави (Душанова смрт)...Покушамо нешто друго, и онда јој крену сузе - прича Александар о животу са женом у годинама након што су им сина убили, из обести.
Душан би данас имао 31 годину.
