UDOVIČKI: Ne možemo otpustiti 75.000 ljudi!
Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički na današnjoj konferenciji „Reforma javne uprave – sastanak partnera“, održanoj u Palati Srbija izjavila da je cilj vladinog trogodišnjeg programa da se ukupni fond plata u konsolidovanom državnom sektoru spusti na 8,7 odsto, a da je on nakon smanjenja plata oko 11 odsto BDP-a.
„To bi se postiglo ako se plate drže nepromenjenim, ako je niska inflacija i ako se broj zaposlenih smanji za 15 odsto“, ukazala je ona. Ističući da tih 15 odsto predstavlja 75.000 ljudi što ne bi bilo poželjno da se za toliko smanji broj zaposlenih.
Fokus Vlade u narednom periodu će biti, kako je navela potpredsednica, da se stvori kapacitet kako bi se kvalitet javnih usluga i kvalitet rada državne uprave unapredio. „Prvi zadatak je da se preispitaju strukture, tj koje su to organizacione jedinice stvarno potrebne, a koje nisu“, poručila je ona.
Predstavljajući analizu javne uprave do koje je Ministarstvo na čijem je čelu došlo, Udovički je podvukla da problem nije samo u njenoj veličini, već u strukturi. Ona je potom obrazložila stanje po sektorima javne uprave, ističući da je najveći problem u zdravstvu veliki broj zaposlenih u državnom sektoru u odnosu na privatni, kao i loša struktura tih zaposlenih: višak nemedicinskog osoblja i manjak specijalista.
„Kada je u pitanju obrazovanje, tu imamo neadekvatne profile koji ne odgovaraju potrebama društva“, rekla je ona.
U oblastima pravosuđa i policije, potrebno je bolje razumeti strukturne karakteristike i sistemski ih menjati, objasnila je Udovički i naglasila da imamo 41 sudiju na 100.000 stanovnika, dok je u tom razmeru u Evropi broj daleko manji – 25.
„ U taj srpski broj uračunava se čak 30% pomoćnog osoblja“, pojasnila je Udovički i navela mere koje Ministarstvo preduzima kako bi se poboljšala struktura celokupne javne uprave kroz funkcionalne analize, kojima ćemo ukloniti zastarele, duplirane funkcije i identifikovati manjkove.
MIščević: Ovo je težak izazov!
Šef Pregovaračkog tima RS za vođenje pregovora o pristupanju RS Evropskoj uniji dr Tanja Miščević je navela da je pitanje reforme javne uprave povezano sa poglavljem 23, koje je jedno od ključnih u pregovaračkom procesu, ali i poglavlja 22 u vezi sa finanskijskom kontrolom, upravljanjem, menadžmentom.
"Nema poglavlja, a da nema potrebe za izgradnjom novih i dogradnjom postojećih institucija. To je ozbiljan zahtev i vrlo težak izazov u uslovima kada imate mere štednje i racionalizacije", navela je Miščević.
Reforma javne uprave je, dodala je, jedan od najstarijih uslova za stupanje u članstvo u EU, a nivo značaja reforme državne uprave u procesu pregovora i priprema za članstvo je danas dodatno potvrđen.
Miščević je navela i da su vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma državne uprave suština funkcionisanja moderne države, odnosno modernih i stabilnih institucija.
"To nije novo uslovljavanje, već izvlačenje ovih ključnih pitanja iz konteksta drugih jer su oni suština za funkcionisanje države", objasnila je Miščević, dodajući da bi ti principi bili potrebni i da se ne pregovara o članstvu.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da je civilno društvo nezaobilazni partner državi u reformi javne uprave. Mislim da je važno prepoznati da smo mi saradnici na istom poslu, samo sa različitim kompetencijama i odgovornostima. U tome, rekla je ona, najviše se misli na pomoć u izgradnji kapaciteta uprave, zatim u monitoringu i komunikaciji sa građanima.
„Tek kad javna administracija bude pod javnom kontrolom ima šanse da ona postane mnogo odgovornija“, naglasila je Liht i dodala da je dodatni uslov za uspeh reforme bolja komunikacija sa građanima, koji moraju biti akteri promena.
Ona je, na kraju svog izlaganja, istakla da podržava ideju o osnivanju Akademije javne uprave.
