УДОВИЧКИ: Не можемо отпустити 75.000 људи!
Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе др Кори Удовички на данашњој конференцији „Реформа јавне управе – састанак партнера“, одржаној у Палати Србија изјавила да је циљ владиног трогодишњег програма да се укупни фонд плата у консолидованом државном сектору спусти на 8,7 одсто, а да је он након смањења плата око 11 одсто БДП-а.
„То би се постигло ако се плате држе непромењеним, ако је ниска инфлација и ако се број запослених смањи за 15 одсто“, указала је она. Истичући да тих 15 одсто представља 75.000 људи што не би било пожељно да се за толико смањи број запослених.
Фокус Владе у наредном периоду ће бити, како је навела потпредседница, да се створи капацитет како би се квалитет јавних услуга и квалитет рада државне управе унапредио. „Први задатак је да се преиспитају структуре, тј које су то организационе јединице стварно потребне, а које нису“, поручила је она.
Представљајући анализу јавне управе до које је Министарство на чијем је челу дошло, Удовички је подвукла да проблем није само у њеној величини, већ у структури. Она је потом образложила стање по секторима јавне управе, истичући да је највећи проблем у здравству велики број запослених у државном сектору у односу на приватни, као и лоша структура тих запослених: вишак немедицинског особља и мањак специјалиста.
„Када је у питању образовање, ту имамо неадекватне профиле који не одговарају потребама друштва“, рекла је она.
У областима правосуђа и полиције, потребно је боље разумети структурне карактеристике и системски их мењати, објаснила је Удовички и нагласила да имамо 41 судију на 100.000 становника, док је у том размеру у Европи број далеко мањи – 25.
„ У тај српски број урачунава се чак 30% помоћног особља“, појаснила је Удовички и навела мере које Министарство предузима како би се побољшала структура целокупне јавне управе кроз функционалне анализе, којима ћемо уклонити застареле, дуплиране функције и идентификовати мањкове.
МИшчевић: Ово је тежак изазов!
Шеф Преговарачког тима РС за вођење преговора о приступању РС Европској унији др Тања Мишчевић је навела да је питање реформе јавне управе повезано са поглављем 23, које је једно од кључних у преговарачком процесу, али и поглавља 22 у вези са финанскијском контролом, управљањем, менаџментом.
"Нема поглавља, а да нема потребе за изградњом нових и доградњом постојећих институција. То је озбиљан захтев и врло тежак изазов у условима када имате мере штедње и рационализације", навела је Мишчевић.
Реформа јавне управе је, додала је, један од најстаријих услова за ступање у чланство у ЕУ, а ниво значаја реформе државне управе у процесу преговора и припрема за чланство је данас додатно потврђен.
Мишчевић је навела и да су владавина права, економско управљање и реформа државне управе суштина функционисања модерне државе, односно модерних и стабилних институција.
"То није ново условљавање, већ извлачење ових кључних питања из контекста других јер су они суштина за функционисање државе", објаснила је Мишчевић, додајући да би ти принципи били потребни и да се не преговара о чланству.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт истакла је да је цивилно друштво незаобилазни партнер држави у реформи јавне управе. Мислим да је важно препознати да смо ми сарадници на истом послу, само са различитим компетенцијама и одговорностима. У томе, рекла је она, највише се мисли на помоћ у изградњи капацитета управе, затим у мониторингу и комуникацији са грађанима.
„Тек кад јавна администрација буде под јавном контролом има шансе да она постане много одговорнија“, нагласила је Лихт и додала да је додатни услов за успех реформе боља комуникација са грађанима, који морају бити актери промена.
Она је, на крају свог излагања, истакла да подржава идеју о оснивању Академије јавне управе.
