Retrospektiva ukrajinske krize

Novembar 2013

Kamen spoticanja bio je sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, koji je Janukovič odbio da potpiše, a zatim odlučio da se okrene Rusiji.

Decembar 2013

U decembru počinju demonstracije protiv ovakve odluke Vlade u Kijevu i trg Majdan postaje poprište novih dešavanja. Demonstranti zauzimaju Većnicu i sedište sindikata, gde dolazi do sukoba sa policijom i rezultira velikim brojem povređenih.

Januar 2014

Ukrajinski parlament usvaja zakone koji ograničavaju slobodu demonstracija, što eskalira još većim besom kod naroda i mnogobrojnim okupljanjima ljudi na ulicama. Dolazi do hapšenja protivnika vlade, ali su ubrzo pušteni pod uslovom da prekinu blokadu ulica i vladinih zgrada.

Februar 2014.

Snage bezbednosti sve brutalnije nastupaju protiv demonstranata i osamdeset ljudi je poginulo kada je otvorena vatra na demonstrante. Šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske počinju pregovaračku misiju.

21. februar

Počinju pregovori vlade i opozicije. Janukovič najavljuje vanredne izbore i povratak Ustava iz 2004. što mnogi ne odobravaju i najavljuju nove otpore  i traže njegovu ostavku.  Protestni pokret sastoji se od brojnih različitih grupacija, među njima su i ultranacionalisti. Opozicioni lideri Vitalij Kličko, Oleg Tjagnibok i Arsenij Jacenjuk potpisuju sporazum sa Viktorom Janukovičem. Ipak, brojni demonstranti ostaju na Majdanu i nastavljaju proteste protiv predsednika.

Viktora Janukoviča ukrajinske vlasti optužuju za „masovna ubistava“

22. februar.

Ukrajinski parlament smenjuje predsednika Janukoviča i za 25.maj najavljuje nove predsedničke izbore. Parlament je zatim imenovao Aleksandra Turčinova za privremenog predsednika države, koji najavljuje prozapadnu politiku Ukrajine. Janukovič beži za Rusiju, a zbog sumnje da je izazvao masovna ubistva građana, izdat je nalog za njegovo hapšenje.

Za premijera prelazne vlade imenovan je Arsenij Jacenjuk. Dolazi do novog sukoba pristalica i protivnika nove vlade u Kijevu. Proruske milicije zauzimaju sedište regionalne vlade u Simferopolu na poluostrvu Krim. Hiljade Tatara protestuju protiv namere da se Krim otcepi od Ukrajine. Proruski demonstranti traže približavanje Krima Rusiji.

MART

Namaskirani vojnici preuzimaju kontrolu na nekoliko punktova na Krimu, a Evropska Unija i SAD najavljuju sankcije Rusiji. Raspravlja se o datumima za održavanje referenduma koji je naprasito održan 16.marta. Na tom referendumu koji biva sporan većina birača se izjašnjava za odvajanje Krima od Ukrajine, a Putin potpisuje ugovor kojim Krim postaje ruski. Rusija je, zbog te aneksije isključena iz G8, a NATO prekida saradnju sa njom.

APRIL

U Harkovu i Donjecku na istoku Ukrajine, demonstranti zauzimaju zgrade regionalne uprave.  Nekoliko dana kasnije, jedinice ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova vraćaju kontrolu nad jednom od zauzetih zgrada. NATO javlja da se oko 40.000 ruskih vojnika nalaze na pograničnom regionu ka Ukrajini. Rusija odbacuje te tvrdnje. Moskva upozorava Kijev da ne pokušava da rešava problem upotrebom sile, jer u suprotnom „Ukrajini preti građanski rat“.

MAJ

Demonstranti naprasito zauzimaju zgradu državnog tužilaštva u Donjecku i dolazi do velikih okršaja s policijom. U odbrani protiv demonstranata u Slavjansku živote gubi devet ljudi. Demonstranti su oborili dva helikoptera ukrajinske vojske. U luci Odesa u južnom delu Ukrajine u požaru lokalnog Doma sindikata gine više od četrdesetoro ljudi i to u sukobu demonstranata i policije. Nakon intervencije, demonstranti oslobađaju posmatrače OEBS. Ukrajinska vojska i dalje vodi akcije protiv demonstranata. Više gradova je ponovo pod kontrolom vlade u Kijevu. Demonstranti prave barikade u Slavjansku, a ukrajinska vojska pojačava akcije svoje armije.