Ретроспектива украјинске кризе

Новембар 2013

Камен спотицања био је споразум о придруживању Европској унији, који је Јанукович одбио да потпише, а затим одлучио да се окрене Русији.

Децембар 2013

У децембру почињу демонстрације против овакве одлуке Владе у Кијеву и трг Мајдан постаје поприште нових дешавања. Демонстранти заузимају Већницу и седиште синдиката, где долази до сукоба са полицијом и резултира великим бројем повређених.

Јануар 2014

Украјински парламент усваја законе који ограничавају слободу демонстрација, што ескалира још већим бесом код народа и многобројним окупљањима људи на улицама. Долази до хапшења противника владе, али су убрзо пуштени под условом да прекину блокаду улица и владиних зграда.

Фебруар 2014.

Снаге безбедности све бруталније наступају против демонстраната и осамдесет људи је погинуло када је отворена ватра на демонстранте. Шефови дипломатија Немачке, Француске и Пољске почињу преговарачку мисију.

21. фебруар

Почињу преговори владе и опозиције. Јанукович најављује ванредне изборе и повратак Устава из 2004. што многи не одобравају и најављују нове отпоре  и траже његову оставку.  Протестни покрет састоји се од бројних различитих групација, међу њима су и ултранационалисти. Опозициони лидери Виталиј Кличко, Олег Тјагнибок и Арсениј Јацењук потписују споразум са Виктором Јануковичем. Ипак, бројни демонстранти остају на Мајдану и настављају протесте против председника.

Виктора Јануковича украјинске власти оптужују за „масовна убистава“

22. фебруар.

Украјински парламент смењује председника Јануковича и за 25.мај најављује нове председничке изборе. Парламент је затим именовао Александра Турчинова за привременог председника државе, који најављује прозападну политику Украјине. Јанукович бежи за Русију, а због сумње да је изазвао масовна убиства грађана, издат је налог за његово хапшење.

За премијера прелазне владе именован је Арсениј Јацењук. Долази до новог сукоба присталица и противника нове владе у Кијеву. Проруске милиције заузимају седиште регионалне владе у Симферополу на полуострву Крим. Хиљаде Татара протестују против намере да се Крим отцепи од Украјине. Проруски демонстранти траже приближавање Крима Русији.

МАРТ

Намаскирани војници преузимају контролу на неколико пунктова на Криму, а Европска Унија и САД најављују санкције Русији. Расправља се о датумима за одржавање референдума који је напрасито одржан 16.марта. На том референдуму који бива споран већина бирача се изјашњава за одвајање Крима од Украјине, а Путин потписује уговор којим Крим постаје руски. Русија је, због те анексије искључена из Г8, а НАТО прекида сарадњу са њом.

АПРИЛ

У Харкову и Доњецку на истоку Украјине, демонстранти заузимају зграде регионалне управе.  Неколико дана касније, јединице украјинског Министарства унутрашњих послова враћају контролу над једном од заузетих зграда. НАТО јавља да се око 40.000 руских војника налазе на пограничном региону ка Украјини. Русија одбацује те тврдње. Москва упозорава Кијев да не покушава да решава проблем употребом силе, јер у супротном „Украјини прети грађански рат“.

МАЈ

Демонстранти напрасито заузимају зграду државног тужилаштва у Доњецку и долази до великих окршаја с полицијом. У одбрани против демонстраната у Славјанску животе губи девет људи. Демонстранти су оборили два хеликоптера украјинске војске. У луци Одеса у јужном делу Украјине у пожару локалног Дома синдиката гине више од четрдесеторо људи и то у сукобу демонстраната и полиције. Након интервенције, демонстранти ослобађају посматраче ОЕБС. Украјинска војска и даље води акције против демонстраната. Више градова је поново под контролом владе у Кијеву. Демонстранти праве барикаде у Славјанску, а украјинска војска појачава акције своје армије.