UKRAJINA UŽIVO 206. DAN - MSP: EU protiv mirovnog rešenja za Ukrajinu
MOSKVA - Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da je Evropska unija, nakon što je usvojila nove sankcije Moskvi, izgleda donela odluku da bude protiv mirovnog rešenja za krizu u Ukrajini.
Određujući nove sankcije Moskvi, navodi MSP Rusije, Evropska unija je u stvari napravila svoj izbor a to je da bude protiv mirnog rešenja unutrašnje ukrajinske krize, navodi ministarstvo i dodaje da je Moskva očekivala podršku za mirno rešenje krize od svih odgovornih snaga u Evropi.
"Danas, Brisel i šefovi država EU, treba da daju jasan odgovor građanima EU zašto su oni predmet rizika od konfrotacije, ekonomske stagnacije i gubitka posla", kaže se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da nove anti-ruske sankcije, koje je objavio predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej, neće ostati bez odgovarajuće reakcije Moskve.
20:05 - EU potvrdila uvođenje sankcija Rusiji
BRISEL – Proširene evropske sankcije Rusiji koje su usvojene prošle nedelje stupiće na snagu od sutra, potvrđeno je iz Evropskog saveta.
Osim pet ruskih banaka i tri državne naftne kompanije, sankcije uključuju zabranu izvoza oružja u Rusiju, kao i takozvane tehnologije dualne namene, koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe, kao i zabranu izvoza opreme za istraživanje i eksploataciju nafte, što će otežati Rusiji pristup novootkrivenim nalazištima u arktičkom pojasu.
Odluku o uvođenju sankcija Rusiji zbog “agresije” na Ukrajinu članice EU su donele u petak prošle nedelje, s tim što su odlučile da odlože primenu dok ne vide da li će se prekid vatre u Ukrajini održati.
18:45 - OEBS granicu Rusije nadgleda bespilotnim letelicama
RIGA - OEBS će koristiti bespilotne letelice za nadzor rusko-ukrajinske granice, izjavio je u četvrtak u Rigi predsednik švajcarske Didije Burkhalter, predsedavajući OEBS-a.
Burkhalter je odgovoran za misiju posmatrača na istoku Ukrajine, gde je došlo do oružanog sukoba snaga Ukrajine i proruskih snaga za koje Zapad tvrdi da imaju podršku Rusije.
"Mi želimo da nastavimo da pomognemo smirivanje krize. Pokušavamo da se brzo osposobimo za kontrolu granice Rusije i Ukrajine, koristeći bespilotne letelice", rekao je Burkhalter posle sastanka s predsednikom Letonije Andrisom Berzinsom.
Burkhalter koji je u ponedeljak zatražio jačanje posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini posle potpisivanja protokola u Minsku o prekidu vatre, insistirao je ponovo u četvrtak na značaju "političkih procesa i nacionalnog dijaloga" za "izgradnju prave budućnosti Ukrajine".
Protokol koji su, prošlog petka, u Minsku potpisali predstavnici Ukrajine, Rusije i OEBS-a, poverava OEBS-u nadzor prekida vatre, kao i rusko-ukrajinske granice.
17:55 - Ukrajina zabranila ulazak u zemlju za 35 ruskih novinara
KIJEV - Ukrajinska Nacionalna služba bezbednosti zabranila je ulazak u zemlju za 35 ruskih novinara i to na period do tri i do pet godina, rekao je predstavnik ukrajinske vlade a prenela ruska agencija Itar Tass.
Svi ti novinari su povezani sa ruskim medijima, rekao je direktor Saveta za nacionalnu televiziju i radio Jurij Artemenko ne navodeći imena osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlju do tri i do pet godina.
Taj Savet je 28. avgusta sastavio listu od 49 ruskih novinara kojima će biti zabranjen ulazk u zemlju i poslao ga Nacionalnoj službi bezbednosti.
Na listi su novinari koji rade za Kanal jedan, RTR-Planetu, VGTRK, NTV-Mir, TVCI, Rosija, Rosija-1, Rosija-24, NTV, Peterburg 5, REN-TV, Raša tudej, TVC, LajfNjuz i Zvezda.
17:11 - Štajnmajer: Dijalog sa Rusijom o Ukrajini se mora nastaviti
BERLIN - Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao je da se dijalog sa Rusijom o Ukrajini mora nastaviti i odbacio je kritike u zemlji da je Berlin previše lojalan Rusiji u konfliktu sa Ukrajinom.
"Ne želimo hladni rat, ne želimo vrući rat, već želimo da vidimo očuvan evropski mir", rekao je Štajnmajer, prenela je ruska agencija Itar Tass.
Prema nemačkom šefom diplomatije, Ukrajina bi trebalo da krene sa ustavnom reformom u cilju decentralizacije vlasti u zemlji, prenela je agencija RIA Novosti. U govoru u Bundestagu, Štajnmajer je istakao da će reforme u Ukrajini "osigurati decentralizaciju i zaštitu manjina". Primirje treba da bude iskorišćeno, naglasio je Štajnmajer, kao šansa da se donese politička odluka.
Nemački šef diplomatije je dodao da se, u svakom slučaju, teritorijalni integritet Ukrajine ne dovodi u pitanje.
16:18 - Izjave Porošenka i NATO-a nisu protivrečne
KIJEV - Visoki ukrajinski vojni zvaničnik rekao je da između izjave predsednika Petra Porošenka o povlačenju većine ruskih vojnika i tvrdnji NATO-a da ih je jos oko 1.000 ostalo u istočnoj ratnoj zoni u Ukrajini, nema protivrečnosti.
Ovaj neimenovani zvaničnik rekao je da je, prema procenama ukrajinske vojske najmanje 5.000 ruskih vojnika prešlo granicu kako bi podržali proruske snage u sukobu koji je počeo sredinom aprila.
"Procene NATO-a su umerenije. Mi pravimo sopstvene procene, po kojima je krajem avgusta na istoku Ukrajine bilo između 4.000 i 5.000 ruskih vojnika. Sada ih je tamo oko 1.000", rekao je on.
Ovaj zvaničnik je dodao i da su se ruske snage najverovatnije samo povukle u blizini granice i da bi u svakom trenutku mogle da budu poslate nazad, preneo je AFP.
"Čak i da su se stvarno povukli, očigledno se nisu vratili na Ural. Mogu da se vrate u svakom trenutku", poručio je ukrajinski zvaničnik.
15:13 - Moskva: Kijev konsoliduje vojsku
MOSKVA - Sve je i dalje nestabilno na jugoistoku Ukrajine, a postoji sve više dokaza da Kijev konsoliduje vojne grupacije u različitim delovima zemlje, izjavio je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Aleksandar Lukaševič.
On je naveo da Moskva očekuje od ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i njegovog tima, kao i od proruskih pobunjenika, da budu posvećeni mirovnom sporazumu iz Minska, prenela je agencija Itar tass.
Lukaševič je rekao da Moskva još nije donela odluku o slanju humanitarnog konvoja u jugoistočnu Ukrajinu, iako je šef diplomatije Sergej Lavrov to ranije nagovestio.
14:30 - NATO: Oko 1.000 ruskih vojnika još na istoku Ukrajine
BRISEL - Na istoku Ukrajine još ima oko 1.000 ruskih vojnika, potpomognutih sa dodatnih 20.000 na granici, saopštili su zvaničnici NATO.
Povlačenje bi bilo "dobar prvi korak" ako bi se potvrdilo, naveo je neimenovani vojni oficir NATO u saopštenju, prenele su agencije.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je izjavio da raspolaže informacijama da se 70 odsto ruskih vojnika, koji su bili u Ukrajini, povuklo preko granice.
Neimenovani vojni oficir NATO je naveo da Alijansa, međutim, nema potvrdu da se to dogodilo.
Agencija Rojters podseća da je NATO prošle nedelje saopštio da se u Ukrajini nalazi nekoliko hiljada ruskih vojnika.
13:20 - Na jugu Rusije spreman još jedan ruski konvoj pomoći
MOSKVA - Drugi konvoj sa humanitarnom pomoći za jugoistok Ukrajine nalazi se u ruskom gradu Donjecku, nedaleko do granice sa Ukrajinom, izajvio je zamenik ruskog ministra za hitne situacije Vladimir Stepanov.
"Humanitarna pomoć od oko 2.000 tona nalazi se u Rostovskoj oblasti u gradu Donjecku. On sadrži hranu i druge neophodne stvari, među kojima filtere za vodu i električne generatore", rekao je Stepanov. On kaže da je konvoj bio spreman da krene u Ukrajinu još pre tri nedelje, ali da Kijev do danas nije odgovorio na ruski zahtev.
"Svi papiru su prikupljeni. Sve je bilo spremno pre tri nedelje. Još čekamo odgovor Ukrajine", istakao je on.
Prvi konvoj humanitarne pomoći stanovništvu istočne Ukrajine Moskva je poslala 12. avgusta u 280 kamiona, a posle 10 dana čekanja na dozvolu Kijeva da kamioni pređu granicu, Rusi su samoinicijativno ušli u Ukrajinu.
Taj postupak je naišao na negodovanje ukrajinskih vlasti, SAD, EU i država članica NATO koje su optužile Moskvu za kršenje međunarodnog prava, ali je Rusija opravdala ulazak tvrdnjom da je humanitarna situacija katastrofalna i da više nije bilo vremena za čekanje.
12:00 - Odložena odluka o sankcijama Rusiji
Predstavnici Evropske unije nisu uspeli da se dogovore kada da sprovedu nove ekonomske sancije protiv Rusije, zbog vojnog učešća te zemlje u ratu u Ukrajini, zbog čega će se ponovo sastati u četvrtak, saopštile su evropske diplomate.
Prema njihovim rečima, dok je Nemačka tražila sprovođenje novih sankcija, nekoliko drugih članica EU smatra da ta odluka treba da bude odložena, jer se primirje u Ukrajini za sada poštuje. Ambasadori 28 članica EU, nastaviće razgovor o restriktivnim merama, kako bi dodatno procenili situaciju na terenu, navodi diplomatski izvor.
"Neke zemlje zatražile su još vremena. Po ovom pitanju, jedinstvo je apsolutno ključna i strateška stvar", rekla je novinarima u Briselu šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, ne navodeći koje su to zemlje. Međutim, diplomate kažu da su države koje imaju bliske veze s Rusijom, kao što su Italija, Austrija i Finska, uzdržane kad je reč o sprovođenju novih sankcija Moskvi.
Agencija Itar-Tass, takođe navodi diplomatski izvor iz EU, po kojem su najmanje četiri članice bile za odlaganje sprovođenja sankcija do sledeće sedmice. Ovaj izvor rekao je da situacija u Ukrajini pokazuje da većina snaga uključenih u sukob poštuje primirje, kao i da su tenzije značajno smanjene, po prvi put od izbijanja konflikta.
Predstavnici ove četiri zemlje smatraju da bi nove sankcije protiv Rusije poslale loš signal, navodi ruska agencija. S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel, založila se danas u Bundestagu za hitno stupanje na snagu sankcija EU protiv Moskve i, istovremeno stavila u izgled njihovo ukidanje, ukoliko Rusija ispuni dogovore iz plana od 12 tačaka o obustavi vatre u istočnoj Ukrajini.
Države EU su 6. septembra donele odluku o pooštrenju sankcija prema Rusiji, ali je njihovo stupanje na snagu odloženo zbog dogovora o prekidu vatre u istočnoj Ukrajini, podsećaju mediji, navodeći da sankcije stupaju na snagu, kada se te mere oficijelno objave u službenom listu EU. Da bi nova runda sankcija protiv Rusije bila sprovedena, potrebno je odobrenje svih 28 članica Evropske unije.
Planirana pooštrenja sankcija predviđaju blokade računa i putovanja u inostranstvo za oko još 20 osoba, privredne sankcije protiv ruskih državnih banaka, firmi za naoružanje i firmi u oblasti energetike, kao i zabranu izvoza tehnologije za eksploataciju nafte i drugim ograničenjima za dobra, koja se mogu koristiti za vojne potrebe. Na listi se, kako prenosi Rojters, između ostalih, nalaze vojno-industrijski kompleks "Uralvagonzavod", kompanija "Oboronprom" koja proizvodi civilne i vojne helikoptere, kao i Ujedinjena vazduhoplovna korporacija (UAC).
00:25 - Pokrenuta istraga o ratnim zločinima
KIJEV - Vojno tužilaštvo Ukrajine pokrenulo je istragu o ratnim zločinima pripadnika komande kaznenih bataljona, koja raskrinkava patriotski lik "dobrovoljaca sa Majdana".
Odluka ukrajinskog vojnog tužilaštva usledila je posle izveštaja Amnesti Internešnala (AL) u kojem su navedene činjenice o ratnim zločinima tkz. "dobrovoljaca sa Majdana“ protiv stanovnika Donbasa (donjeckog basena).
Glas Rusije navodi da se u izveštaja posebno apostrofira bataljon "Ajdar" čiji se pripadnici terete za otmice, bespravna hapšenja, krađe i ucene, kao mučenje ljudi koji su navodno podržavali separatiste (proruske snage u oblasti).
Generalni tužilac Ukrajine Vitalij Jarema potvrdio je da je počela istrage ratnih zločina tih bataljona, pošto je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk obećao generalnom sekretaru AL Salilu Šeti da će istražiti ponašanje "ajdarovaca“.
"Pripadnici kaznenih odreda će možda odgovarati za svoje zločine, ukoliko Kijev bude imao snage da izađe na kraj sa džinom puštenim iz boce", navodi Glas Rusije i dovodi u pitanje da li će biti pozvani na odgovornost "osnovni huškači - oni koji su izdali zločinačku naredbu za početak takvih kaznenih operacija".
