УКРАЈИНА УЖИВО 206. ДАН - МСП: ЕУ против мировног решења за Украјину
МОСКВА - Министарство спољних послова Русије је саопштило да је Европска унија, након што је усвојила нове санкције Москви, изгледа донела одлуку да буде против мировног решења за кризу у Украјини.
Одређујући нове санкције Москви, наводи МСП Русије, Европска унија је у ствари направила свој избор а то је да буде против мирног решења унутрашње украјинске кризе, наводи министарство и додаје да је Москва очекивала подршку за мирно решење кризе од свих одговорних снага у Европи.
"Данас, Брисел и шефови држава ЕУ, треба да дају јасан одговор грађанима ЕУ зашто су они предмет ризика од конфротације, економске стагнације и губитка посла", каже се у саопштењу.
У саопштењу се додаје да нове анти-руске санкције, које је објавио председник Европског савета Херман Ван Ромпеј, неће остати без одговарајуће реакције Москве.
20:05 - ЕУ потврдила увођење санкција Русији
БРИСЕЛ – Проширене европске санкције Русији које су усвојене прошле недеље ступиће на снагу од сутра, потврђено је из Европског савета.
Осим пет руских банака и три државне нафтне компаније, санкције укључују забрану извоза оружја у Русију, као и такозване технологије дуалне намене, која се може користити и у цивилне и у војне сврхе, као и забрану извоза опреме за истраживање и експлоатацију нафте, што ће отежати Русији приступ новооткривеним налазиштима у арктичком појасу.
Одлуку о увођењу санкција Русији због “агресије” на Украјину чланице ЕУ су донеле у петак прошле недеље, с тим што су одлучиле да одложе примену док не виде да ли ће се прекид ватре у Украјини одржати.
18:45 - ОЕБС границу Русије надгледа беспилотним летелицама
РИГА - ОЕБС ће користити беспилотне летелице за надзор руско-украјинске границе, изјавио је у четвртак у Риги председник швајцарске Дидије Буркхалтер, председавајући ОЕБС-а.
Буркхалтер је одговоран за мисију посматрача на истоку Украјине, где је дошло до оружаног сукоба снага Украјине и проруских снага за које Запад тврди да имају подршку Русије.
"Ми желимо да наставимо да помогнемо смиривање кризе. Покушавамо да се брзо оспособимо за контролу границе Русије и Украјине, користећи беспилотне летелице", рекао је Буркхалтер после састанка с председником Летоније Андрисом Берзинсом.
Буркхалтер који је у понедељак затражио јачање посматрачке мисије ОЕБС-а у Украјини после потписивања протокола у Минску о прекиду ватре, инсистирао је поново у четвртак на значају "политичких процеса и националног дијалога" за "изградњу праве будућности Украјине".
Протокол који су, прошлог петка, у Минску потписали представници Украјине, Русије и ОЕБС-а, поверава ОЕБС-у надзор прекида ватре, као и руско-украјинске границе.
17:55 - Украјина забранила улазак у земљу за 35 руских новинара
КИЈЕВ - Украјинска Национална служба безбедности забранила је улазак у земљу за 35 руских новинара и то на период до три и до пет година, рекао је представник украјинске владе а пренела руска агенција Итар Tass.
Сви ти новинари су повезани са руским медијима, рекао је директор Савета за националну телевизију и радио Јуриј Артеменко не наводећи имена особа којима је забрањен улазак у земљу до три и до пет година.
Тај Савет је 28. августа саставио листу од 49 руских новинара којима ће бити забрањен улазк у земљу и послао га Националној служби безбедности.
На листи су новинари који раде за Канал један, РТР-Планету, ВГТРК, НТВ-Мир, ТВЦИ, Росија, Росија-1, Росија-24, НТВ, Петербург 5, РЕН-ТВ, Раша тудеј, ТВЦ, ЛајфЊуз и Звезда.
17:11 - Штајнмајер: Дијалог са Русијом о Украјини се мора наставити
БЕРЛИН - Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер рекао је да се дијалог са Русијом о Украјини мора наставити и одбацио је критике у земљи да је Берлин превише лојалан Русији у конфликту са Украјином.
"Не желимо хладни рат, не желимо врући рат, већ желимо да видимо очуван европски мир", рекао је Штајнмајер, пренела је руска агенција Итар Tass.
Према немачком шефом дипломатије, Украјина би требало да крене са уставном реформом у циљу децентрализације власти у земљи, пренела је агенција РИА Новости. У говору у Бундестагу, Штајнмајер је истакао да ће реформе у Украјини "осигурати децентрализацију и заштиту мањина". Примирје треба да буде искоришћено, нагласио је Штајнмајер, као шанса да се донесе политичка одлука.
Немачки шеф дипломатије је додао да се, у сваком случају, територијални интегритет Украјине не доводи у питање.
16:18 - Изјаве Порошенка и НАТО-а нису противречне
КИЈЕВ - Високи украјински војни званичник рекао је да између изјаве председника Петра Порошенка о повлачењу већине руских војника и тврдњи НАТО-а да их је јос око 1.000 остало у источној ратној зони у Украјини, нема противречности.
Овај неименовани званичник рекао је да је, према проценама украјинске војске најмање 5.000 руских војника прешло границу како би подржали проруске снаге у сукобу који је почео средином априла.
"Процене НАТО-а су умереније. Ми правимо сопствене процене, по којима је крајем августа на истоку Украјине било између 4.000 и 5.000 руских војника. Сада их је тамо око 1.000", рекао је он.
Овај званичник је додао и да су се руске снаге највероватније само повукле у близини границе и да би у сваком тренутку могле да буду послате назад, пренео је АФП.
"Чак и да су се стварно повукли, очигледно се нису вратили на Урал. Могу да се врате у сваком тренутку", поручио је украјински званичник.
15:13 - Москва: Кијев консолидује војску
МОСКВА - Све је и даље нестабилно на југоистоку Украјине, а постоји све више доказа да Кијев консолидује војне групације у различитим деловима земље, изјавио је портпарол руског Министарства спољних послова, Александар Лукашевич.
Он је навео да Москва очекује од украјинског председника Петра Порошенка и његовог тима, као и од проруских побуњеника, да буду посвећени мировном споразуму из Минска, пренела је агенција Итар tass.
Лукашевич је рекао да Москва још није донела одлуку о слању хуманитарног конвоја у југоисточну Украјину, иако је шеф дипломатије Сергеј Лавров то раније наговестио.
14:30 - НАТО: Око 1.000 руских војника још на истоку Украјине
БРИСЕЛ - На истоку Украјине још има око 1.000 руских војника, потпомогнутих са додатних 20.000 на граници, саопштили су званичници НАТО.
Повлачење би било "добар први корак" ако би се потврдило, навео је неименовани војни официр НАТО у саопштењу, пренеле су агенције.
Украјински председник Петро Порошенко је изјавио да располаже информацијама да се 70 одсто руских војника, који су били у Украјини, повукло преко границе.
Неименовани војни официр НАТО је навео да Алијанса, међутим, нема потврду да се то догодило.
Агенција Ројтерс подсећа да је НАТО прошле недеље саопштио да се у Украјини налази неколико хиљада руских војника.
13:20 - На југу Русије спреман још један руски конвој помоћи
МОСКВА - Други конвој са хуманитарном помоћи за југоисток Украјине налази се у руском граду Доњецку, недалеко до границе са Украјином, изајвио је заменик руског министра за хитне ситуације Владимир Степанов.
"Хуманитарна помоћ од око 2.000 тона налази се у Ростовској области у граду Доњецку. Он садржи храну и друге неопходне ствари, међу којима филтере за воду и електричне генераторе", рекао је Степанов. Он каже да је конвој био спреман да крене у Украјину још пре три недеље, али да Кијев до данас није одговорио на руски захтев.
"Сви папиру су прикупљени. Све је било спремно пре три недеље. Још чекамо одговор Украјине", истакао је он.
Први конвој хуманитарне помоћи становништву источне Украјине Москва је послала 12. августа у 280 камиона, а после 10 дана чекања на дозволу Кијева да камиони пређу границу, Руси су самоиницијативно ушли у Украјину.
Тај поступак је наишао на негодовање украјинских власти, САД, ЕУ и држава чланица НАТО које су оптужиле Москву за кршење међународног права, али је Русија оправдала улазак тврдњом да је хуманитарна ситуација катастрофална и да више није било времена за чекање.
12:00 - Одложена одлука о санкцијама Русији
Представници Европске уније нису успели да се договоре када да спроведу нове економске санције против Русије, због војног учешћа те земље у рату у Украјини, због чега ће се поново састати у четвртак, саопштиле су европске дипломате.
Према њиховим речима, док је Немачка тражила спровођење нових санкција, неколико других чланица ЕУ сматра да та одлука треба да буде одложена, јер се примирје у Украјини за сада поштује. Амбасадори 28 чланица ЕУ, наставиће разговор о рестриктивним мерама, како би додатно проценили ситуацију на терену, наводи дипломатски извор.
"Неке земље затражиле су још времена. По овом питању, јединство је апсолутно кључна и стратешка ствар", рекла је новинарима у Бриселу шефица европске дипломатије Федерика Могерини, не наводећи које су то земље. Међутим, дипломате кажу да су државе које имају блиске везе с Русијом, као што су Италија, Аустрија и Финска, уздржане кад је реч о спровођењу нових санкција Москви.
Агенција Itar-Tass, такође наводи дипломатски извор из ЕУ, по којем су најмање четири чланице биле за одлагање спровођења санкција до следеће седмице. Овај извор рекао је да ситуација у Украјини показује да већина снага укључених у сукоб поштује примирје, као и да су тензије значајно смањене, по први пут од избијања конфликта.
Представници ове четири земље сматрају да би нове санкције против Русије послале лош сигнал, наводи руска агенција. С друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел, заложила се данас у Бундестагу за хитно ступање на снагу санкција ЕУ против Москве и, истовремено ставила у изглед њихово укидање, уколико Русија испуни договоре из плана од 12 тачака о обустави ватре у источној Украјини.
Државе ЕУ су 6. септембра донеле одлуку о пооштрењу санкција према Русији, али је њихово ступање на снагу одложено због договора о прекиду ватре у источној Украјини, подсећају медији, наводећи да санкције ступају на снагу, када се те мере официјелно објаве у службеном листу ЕУ. Да би нова рунда санкција против Русије била спроведена, потребно је одобрење свих 28 чланица Европске уније.
Планирана пооштрења санкција предвиђају блокаде рачуна и путовања у иностранство за око још 20 особа, привредне санкције против руских државних банака, фирми за наоружање и фирми у области енергетике, као и забрану извоза технологије за експлоатацију нафте и другим ограничењима за добра, која се могу користити за војне потребе. На листи се, како преноси Ројтерс, између осталих, налазе војно-индустријски комплекс "Уралвагонзавод", компанија "Оборонпром" која производи цивилне и војне хеликоптере, као и Уједињена ваздухопловна корпорација (УАЦ).
00:25 - Покренута истрага о ратним злочинима
КИЈЕВ - Војно тужилаштво Украјине покренуло је истрагу о ратним злочинима припадника команде казнених батаљона, која раскринкава патриотски лик "добровољаца са Мајдана".
Одлука украјинског војног тужилаштва уследила је после извештаја Амнести Интернешнала (АЛ) у којем су наведене чињенице о ратним злочинима ткз. "добровољаца са Мајдана“ против становника Донбаса (доњецког басена).
Глас Русије наводи да се у извештаја посебно апострофира батаљон "Ајдар" чији се припадници терете за отмице, бесправна хапшења, крађе и уцене, као мучење људи који су наводно подржавали сепаратисте (проруске снаге у области).
Генерални тужилац Украјине Виталиј Јарема потврдио је да је почела истраге ратних злочина тих батаљона, пошто је украјински премијер Арсениј Јацењук обећао генералном секретару АЛ Салилу Шети да ће истражити понашање "ајдароваца“.
"Припадници казнених одреда ће можда одговарати за своје злочине, уколико Кијев буде имао снаге да изађе на крај са џином пуштеним из боце", наводи Глас Русије и доводи у питање да ли ће бити позвани на одговорност "основни хушкачи - они који су издали злочиначку наредбу за почетак таквих казнених операција".
