Licemerje spoljne politike SAD u Ukrajini
Ruski humanitarni konvoj je prešao granicu bez dozvole ukrajinskih vlasti. Moskva se odlučila na takav potez nakon što je postalo jasno da ukrajinska strana namerno odugovlači s birokratijom kako bi se sprečio ulazak konvoja i dostava humanitarne pomoći.
Podsetimo, na desetine kamiona iz ruskog humanitarnog konvoja prešlo je ukrajinsku granicu i krenulo u pravcu Luganska, nakon što je Moskva naredila da se krene dalje i da više ne čekaju na odobrenje iz Kijeva. "Odlučili smo da delujemo", poručila je tada Rusija.
Kamioni su stigli, a isporuka pomoći stanovnicima je počela. Odmah je uspostavljeno 24 distribucijskih centara, a navodi se da bi deo humanitarne pomoći već mogao da bude poslat i u susedni region Donjecka. Takođe, prema poslednjim informacijama, prvi kamioni već su počeli da se vraćaju natrag u Rusiju pošto završili sa dostavljanjem humanitarne pomoći. Nekoliko je već prešlo granicu, dok će ostali verovatno napustiti Ukrajinu tokom dana.
Podsetimo, konvoj je krenuo iz pravca Moskve pre 10 dana. Da je odmah ušao u Ukrajinu, stvar bi bila daleko napetija. Ovako, konvoj je nedelju dana čekao na granici, već pregledan od strane Crvenog Krsta i drugih aktera, iako je sam Kijev dao dozvolu da se pomoć dostavi. Međutim, odugovlačenje s nužnom dokumentacijom blokirali su njegov ulazak, čak i nakon potvrde da se zaista radi o humanitarnom konvoju, a ne o "Trojanskom konju".
Situaciju su dodatno zakomplikovali i zvaničnici Crvenog Krsta. Prvo je rečeno da će pripadnici ove organizacije biti u pratnji konvoja, da bi na kraju odustali od toga, tvrdeći kako nemaju neophodne bezbednosne potvrde od svih strana. Kad smo kod toga, možda je Moskva zaključila da i Crveni Krst odugovlači situaciju, pa su nakon toga odlučili da je direktan ulazak, bez daljeg čekanja, jedina opcija.
Ali, potez će svakako imati posledice. Za Kijev ulazak ruskog konvoja bez odobrenja predstavlja "invaziju", a iz Sjedinjenih Država poručuju da kamioni "odmah moraju da se vrate jer je to kršenje suvereniteta" druge države.
Teško da se ulazak humanitarnog konvoja može nazvati invazijom, ali tehnički jeste kršenje ukrajinskog suvereniteta. Ali, kada već imamo ovakve izjave, zastanimo na trenutak i pogledajmo situaciju. Prvo, Rusija je od strane Sjedinjenih Država optužena za kršenje suvereniteta jer dostavlja pomoć stotinama hiljada stanovnika pod vojnom opsadom, od kojih su mnogi etnički Rusi, zaključuje Advans. Drugo, ovaj potez ruskih vlasti dolazi dan nakon što su iz SAD potvrdili da su vojskom (kopnenim i vazdušnim snagama) ušli duboko na teritoriju Sirije, kako bi spasili svoja dva državljana (zarobljene novinare), koji su se nalazili u zatočeništvu Islamske države. Ako ovo nije kršenje suvereniteta, onda je zaista teško reći šta jeste.
Poenta je i dalje ista: Sjedinjene Države mogu da prozivaju druge države za kršenje suvereniteta trećih država, ali to ne čine s uzvišene pozicije na koju sami sebe često postavljaju, jer su SAD i dalje apsolutni i nedostižni rekorder u kršenju državnih suvereniteta širom sveta.
Na ove optužbe oglasio se i ruski ambasador pri UN, Vitalij Čurkin, koji se tom prilikom pozvao na presedan Sirije, kako bi opravdao ulazak ruske humanitarne pomoći u Lugansk. Naime, Čurkin je podsetio da su ukrajinske vlasti prihvatile slanje humanitarne pomoći iz Rusije. Takođe je podsetio da je Savet bezbednosti UN ranije doneo rezoluciju 2165, koja dozvoljava isporuku humanitarne pomoći Siriji bez pristanka vlade u Damasku. Dakle, ne može se jedno smatrati kršenjem suvereniteta države, a druge ne.
Hoće li ulazak konvoja zaista dovesti do neke veće eskalacije? Verovatno neće. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je ulazak konvoja nazvao "drskim kršenjem međunarodnog zakona", ali je njegov visoki zvaničnik za bezbednost rekao je da će ukrajinske snage dopustiti prolazak konvoja, kako bi se "izbegle provokacije".
Rusija odbacuje sve optužbe tvrdnjom da više nije moglo da se čeka. Ruski predsednik Vladimir Putin je tim povodom razgovarao telefonom s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, i naglasio joj ovaj stav. Merkel, koja je u poseti Kijevu, takođe je razgovarala s Porošenkom. Izrazila je "veliku zabrinutost", ali u isto vreme pozvala na što bržo uspotavljanje primirja na istoku zemlje. Nemačka želi prekid sukoba na istoku Ukrajine, tako da se očekuje da će sugerisati Porošenku da pokrene primirje i diplomatski dijalog.
Kako će ovaj ruski potez da se odrazi na predstojeći Putin-Porošenko sastanak u Minsku? Neki smatraju kako bi ukrajinski predsednik mogao da otkaže posetu, ali da to verovatno neće učiniti.
Dostava pomoći će svakako omogućiti borcima proruskih snaga da se reorganizuju od stalnih napada ukrajinske vojske poslenjih nedelja. To je činjenica, ali zbog te činjenice je jasno da Kijev nije ni imao nameru da dostavi pomoć civilima u Lugansku.
Kada se ta ista brutalna taktika primenjivala u Siriji, Zapadni svet je bez prestanka Siriju optuživao za ratne zločine. Sada kada "njihov čovek" radi identičnu stvar s Luganskom i Donjeckom, nema niti jedne jedine reči osude. Ovo je dovoljan dokaz da spoljnom politikom dominiraju brojne struje. Koja god struja da vodi glavnu reč, srednjom strujom će uvek dominirati licemerje.
