Лицемерје спољне политике САД у Украјини
Руски хуманитарни конвој је прешао границу без дозволе украјинских власти. Москва се одлучила на такав потез након што је постало јасно да украјинска страна намерно одуговлачи с бирократијом како би се спречио улазак конвоја и достава хуманитарне помоћи.
Подсетимо, на десетине камиона из руског хуманитарног конвоја прешло је украјинску границу и кренуло у правцу Луганска, након што је Москва наредила да се крене даље и да више не чекају на одобрење из Кијева. "Одлучили смо да делујемо", поручила је тада Русија.
Камиони су стигли, а испорука помоћи становницима је почела. Одмах је успостављено 24 дистрибуцијских центара, а наводи се да би део хуманитарне помоћи већ могао да буде послат и у суседни регион Доњецка. Такође, према последњим информацијама, први камиони већ су почели да се враћају натраг у Русију пошто завршили са достављањем хуманитарне помоћи. Неколико је већ прешло границу, док ће остали вероватно напустити Украјину током дана.
Подсетимо, конвој је кренуо из правца Москве пре 10 дана. Да је одмах ушао у Украјину, ствар би била далеко напетија. Овако, конвој је недељу дана чекао на граници, већ прегледан од стране Црвеног Крста и других актера, иако је сам Кијев дао дозволу да се помоћ достави. Међутим, одуговлачење с нужном документацијом блокирали су његов улазак, чак и након потврде да се заиста ради о хуманитарном конвоју, а не о "Тројанском коњу".
Ситуацију су додатно закомпликовали и званичници Црвеног Крста. Прво је речено да ће припадници ове организације бити у пратњи конвоја, да би на крају одустали од тога, тврдећи како немају неопходне безбедносне потврде од свих страна. Кад смо код тога, можда је Москва закључила да и Црвени Крст одуговлачи ситуацију, па су након тога одлучили да је директан улазак, без даљег чекања, једина опција.
Али, потез ће свакако имати последице. За Кијев улазак руског конвоја без одобрења представља "инвазију", а из Сједињених Држава поручују да камиони "одмах морају да се врате јер је то кршење суверенитета" друге државе.
Тешко да се улазак хуманитарног конвоја може назвати инвазијом, али технички јесте кршење украјинског суверенитета. Али, када већ имамо овакве изјаве, застанимо на тренутак и погледајмо ситуацију. Прво, Русија је од стране Сједињених Држава оптужена за кршење суверенитета јер доставља помоћ стотинама хиљада становника под војном опсадом, од којих су многи етнички Руси, закључује Адванс. Друго, овај потез руских власти долази дан након што су из САД потврдили да су војском (копненим и ваздушним снагама) ушли дубоко на територију Сирије, како би спасили своја два држављана (заробљене новинаре), који су се налазили у заточеништву Исламске државе. Ако ово није кршење суверенитета, онда је заиста тешко рећи шта јесте.
Поента је и даље иста: Сједињене Државе могу да прозивају друге државе за кршење суверенитета трећих држава, али то не чине с узвишене позиције на коју сами себе често постављају, јер су САД и даље апсолутни и недостижни рекордер у кршењу државних суверенитета широм света.
На ове оптужбе огласио се и руски амбасадор при УН, Виталиј Чуркин, који се том приликом позвао на преседан Сирије, како би оправдао улазак руске хуманитарне помоћи у Луганск. Наиме, Чуркин је подсетио да су украјинске власти прихватиле слање хуманитарне помоћи из Русије. Такође је подсетио да је Савет безбедности УН раније донео резолуцију 2165, која дозвољава испоруку хуманитарне помоћи Сирији без пристанка владе у Дамаску. Дакле, не може се једно сматрати кршењем суверенитета државе, а друге не.
Хоће ли улазак конвоја заиста довести до неке веће ескалације? Вероватно неће. Украјински председник Петро Порошенко је улазак конвоја назвао "дрским кршењем међународног закона", али је његов високи званичник за безбедност рекао је да ће украјинске снаге допустити пролазак конвоја, како би се "избегле провокације".
Русија одбацује све оптужбе тврдњом да више није могло да се чека. Руски председник Владимир Путин је тим поводом разговарао телефоном с немачком канцеларком Ангелом Меркел, и нагласио јој овај став. Меркел, која је у посети Кијеву, такође је разговарала с Порошенком. Изразила је "велику забринутост", али у исто време позвала на што бржо успотављање примирја на истоку земље. Немачка жели прекид сукоба на истоку Украјине, тако да се очекује да ће сугерисати Порошенку да покрене примирје и дипломатски дијалог.
Како ће овај руски потез да се одрази на предстојећи Путин-Порошенко састанак у Минску? Неки сматрају како би украјински председник могао да откаже посету, али да то вероватно неће учинити.
Достава помоћи ће свакако омогућити борцима проруских снага да се реорганизују од сталних напада украјинске војске послењих недеља. То је чињеница, али због те чињенице је јасно да Кијев није ни имао намеру да достави помоћ цивилима у Луганску.
Када се та иста брутална тактика примењивала у Сирији, Западни свет је без престанка Сирију оптуживао за ратне злочине. Сада када "њихов човек" ради идентичну ствар с Луганском и Доњецком, нема нити једне једине речи осуде. Ово је довољан доказ да спољном политиком доминирају бројне струје. Која год струја да води главну реч, средњом струјом ће увек доминирати лицемерје.
