Umesto baza NATO, u Poljskoj samo redovne vežbe
VARŠAVA - Poljska ne može da računa da će na predstojećem samitu NATO početkom septembra u Velsu pasti odluka o izgradnji baze na njenoj teritoriji, već samo da će se u Poljskoj redovno obavljati savezničke vojne vežbe, izjavio je poljski ministar odbrane Tomaš Šemonjak.
"Ne mislim da će se u dokumentu sa samita naći formulacija stalno vojno prisustvo", kazao je Šemonjak u intervjuu koji objavljuje Žečpospolita.
Po rečima poljskog ministra, zapadni saveznici će se u Njuportu dogovoriti da u baltičkim zemljama i Poljskoj krene serija vojnih vežbi i manevara i da se tu izgradi infrastruktura i magacini koji bi bili neophodni za brzo prihvatanje snaga NATO u slučaju oružanog sukoba.
"Nama takva koncepcija odgovara. Ne pravimo od reči 'stalni' nekakav fetiš. Bolje je kada vojnici NATO koji dolaze, vežbaju sa našim nego da sede u kasarnama. Još od proleća se kod nas smenjuje 300 do 400 američkih vojnika, na jesen ćemo primiti u tri smene po 400 britanskih vojnika. Podstičemo saveznike na vojne vežbe na terenu Poljske. Savezničko vojno prisustvo se tako povechava", kazao je Šemonjak.
Poljska je, zaoštravanjem sukoba u Ukrajini i pošto je Rusija anektirala Krim, zacrtala kao cilj koji bi obnovio osećanje bezbednosti, da dobije dve motorizovane brigade NATO, najbolje američke, smeštene stalno u bazama u Poljskoj.
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski upozorio je da time Poljska ne traži ništa više nego što imaju neki zapadni saveznici, neke stare članice Evropske unije i Turska i da ne može treća strana, Rusija, da odlučuje o planovima Alijanse na teritoriji svojih članica.
Analitičari i komentatori, međutim, složno ocenjuju da Zapad ne želi da izgradnjom baza na teritoriji nekadašnjih sovjetskih satelita razdraži Rusiju.
"Neki saveznici doživljavaju reč 'stalno' kao obavezu na večnost i ne žele da se angažuju", dodao je još jedan razlog odbijanja ministar Šemonjak.
Poljski ministar naglasio je da je za zemlju i njenu bezbednost ipak ključno pre svega to kako bi NATO zaista reagovao po članu 5. Vašingtonskog sporazuma koji govori o kolektivnoj odbrani i kako bi realizovao odbrambene planove u realnoj situaciji.
Nemački analitičar, dugogodišnji izveštač nemačkih medija iz Istočne Evrope, Klaus Bahman izjavio je za Superekspres da bi reakcija NATO na osnovu člana 5. bila u slučaju prelivanja sukoba u baltičke zemlje ili Poljsku znatno energičnija nego kako Alijansa reaguje na sukob u Ukrajini, ali da nije siguran da li bi se baš dopala Poljacima, Letoncima, Litvancima ili Estoncima.
"Velike zemlje poštuju međunarodne obaveze kada je to u njihovom interesu. Kada nije, jednostavno ih pogaze. Ko će ih sprečiti? Nema nikakve više instance nad njima i tih pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN koje imaju pravo veta, mogu da rade šta im se svidi", kazao je Bauman poljskom tabloidu.
