JUNAČKA SMRT ĐAKONA AVAKUMA: Majka ga molila da prihvati islam, izabrao je KOLAC

Nakon 9 godina ogorčenih borbi Prvi srpski ustanak je propao. Karađorđe i njegove vojvode i saborci su pretrpeli poraz, iako su prve godine bune bile protkane isključivo pobedama.

Dugoročni trijumf ipak nije bio moguć jer je Srbadija skučena u Beogradskom pašaluku od oko 400.000 ljudi nije mogla meriti sa imperijom od oko 30 miliona. Međutim, uprkos porazu i begu većine viđenijih glavara (Karađorđe, Mateja Nenadović, Jakov Nenadović, Pavle Cukić, Petar Nikolajević...), narod se nije pokolebao.

Osmanlije nisu ispoštovale amnestiju (oprost za učešće u ustanku) obećanu Bukureškim mirom i krenule su da se svete Srbima za sve godine poraza. U takvoj klimi poluzakonja, na oružje se podigao kraj oko manastira Trnave, a bunu je podigao knez Hadži Prodan Gligorijević.

Ustanak je propao, a glavni među pobunjenima su stradali kao što su deset godina ranije, knezovi posečeni, tada da bi se ustanak predupredio. 

Hadži Prodan je nabijen na kolac, kao i Pajsije, iguman manastira Trnave. Među preostalim zatvorenicima koje je čekala ista sudbina bili su iguman Genadije sa sinom Stojanom i mladi đakon Avakum. Njih trojica su još 1809. prebegli iz Bosne u Trnavu, nakon što je pobuna Srba u Potkozarju ugušena.

Turci su im ponudili da pređu u islam i spasu glave. Iguman Genadije je pristao da bi sačuvao svoju i sinovljevu glavu. On je postao Musa Salija, a njegov sin Stojan je prozvao Redžepom.

Kada su isto upitali Avakuma, on je odvratio:

"Nema vjere bolje od hrišćanske! Srb je Hristov, raduje se smrti; A sud strašni čeka i vas Turke, Pa vi čin'te što je vama drago! A skoro će Turci dolijati, Bog je svedok i njegova pravda."

Poslednji pokušaj da ga nagovori da primi muhamedansku veru i spasi život učinila je Avakumova majka, kumeći ga mlekom koji ga je zadojila da ne gine. Ni to nije vredelo. Turci su potom namestili kolac na koji su hteli da ga nabiju, i tada mu, po poslednji put, nudeći da promeni veru.

"Umiru li Turci nekad", upitao je Avakum. Dobio je potvrdan odgovor od jednog među njima.

Na to im je rekao: "Blago tome ko ranije umre, omanje je muke i grijeha!" i stoički prihvatio kaznu. Čim je za to čuo, Sulejman paša Skopljak, starešina za Beogradski pašaluk, naredio je da ga ubiju brzo, da mu skrate muke. Iz divljenja i poštovanja.