ЈУНАЧКА СМРТ ЂАКОНА АВАКУМА: Мајка га молила да прихвати ислам, изабрао је КОЛАЦ

Након 9 година огорчених борби Први српски устанак је пропао. Карађорђе и његове војводе и саборци су претрпели пораз, иако су прве године буне биле проткане искључиво победама.

Дугорочни тријумф ипак није био могућ јер је Србадија скучена у Београдском пашалуку од око 400.000 људи није могла мерити са империјом од око 30 милиона. Међутим, упркос поразу и бегу већине виђенијих главара (Карађорђе, Матеја Ненадовић, Јаков Ненадовић, Павле Цукић, Петар Николајевић...), народ се није поколебао.

Османлије нису испоштовале амнестију (опрост за учешће у устанку) обећану Букурешким миром и кренуле су да се свете Србима за све године пораза. У таквој клими полузакоња, на оружје се подигао крај око манастира Трнаве, а буну је подигао кнез Хаџи Продан Глигоријевић.

Устанак је пропао, а главни међу побуњенима су страдали као што су десет година раније, кнезови посечени, тада да би се устанак предупредио. 

Хаџи Продан је набијен на колац, као и Пајсије, игуман манастира Трнаве. Међу преосталим затвореницима које је чекала иста судбина били су игуман Генадије са сином Стојаном и млади ђакон Авакум. Њих тројица су још 1809. пребегли из Босне у Трнаву, након што је побуна Срба у Поткозарју угушена.

Турци су им понудили да пређу у ислам и спасу главе. Игуман Генадије је пристао да би сачувао своју и синовљеву главу. Он је постао Муса Салија, а његов син Стојан је прозвао Реџепом.

Када су исто упитали Авакума, он је одвратио:

"Нема вјере боље од хришћанске! Срб је Христов, радује се смрти; А суд страшни чека и вас Турке, Па ви čin'te што је вама драго! А скоро ће Турци долијати, Бог је сведок и његова правда."

Последњи покушај да га наговори да прими мухамеданску веру и спаси живот учинила је Авакумова мајка, кумећи га млеком који га је задојила да не гине. Ни то није вредело. Турци су потом наместили колац на који су хтели да га набију, и тада му, по последњи пут, нудећи да промени веру.

"Умиру ли Турци некад", упитао је Авакум. Добио је потврдан одговор од једног међу њима.

На то им је рекао: "Благо томе ко раније умре, омање је муке и гријеха!" и стоички прихватио казну. Чим је за то чуо, Сулејман паша Скопљак, старешина за Београдски пашалук, наредио је да га убију брзо, да му скрате муке. Из дивљења и поштовања.