"RAKETA SE POJAVILA IZNENADA": Pilot koga su Srbi oborili 1999. uspeo je u životu, evo šta sad radi
Danas drugi čovek američkog ratnog vazduhoplovstva, Dejvid Goldfajn je u Srba poznat kao drugi američki pilot koji je oboren iznad Srbije tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine.
To, međutim, nije mnogo naškodilo karijeri vremešnog borbenog pilota. General-poručnik Dejvid Goldfajn je nedavno unapređen u zamenika šefa američkog ratnog vazduhoplovstva i sada brine o bezbednosti američkog predsednika Baraka Obame tokom njegovih putovanja avionom.
Tokom agresije 1999. godine, tada pukovnik Goldfajn, bio je komandant 555. borbene eskadrile iz Avijana, vazduhoplovne baze u Italiji odakle je dolazila većina napada na SR Jugoslaviju.
Evo kako se on seća svog "susreta sa smrću" te sudbonosne noći 2. maja 1999. godine iznad Srbije:
"Srpska protivvazdušna odbrana se pokazala kao stalna pretnja našim snagama. Imali su taj nezgodni običaj da se pojave i nestanu. Ovoga puta su se pojavili direktno ispod trase kojom je eskadrila letela ka Beogradu, na noćnoj misiji da se upravo uništi neprijateljska protivvazdušna odbrana", priseća se Goldfajn.
Prvo obaranje američkog aviona
Prva oborena američka letelica u Srbiji 1999. godine bio je "nevidljivi" avion F-117, čiji je pilot Dejl Zelko. On je takođe preživeo obaranje i helikopterom je prebačen na sigurno.
Međutim, dogodilo se suprotno. Raketa srpske PVO pojavila se iznenada i potpuno uništila motor njegovog avona F-16 "Borbeni soko".
"U trenutku sam se pretvorio u veoma skupu ciglu", našalio se Goldfajn, dok je njegov avion jurio ka zemlji.
Dok je čekao pravi trenutak da iskoči osetio krvarenje. Ubrzo je shvatio da se komadić šrapnela zario u njegovu nogu. Ipak, kako sam navodi, nije paničio jer "u tom trenutku obuka vas preuzima".
"Te noći je bio pun Mesec, a poslednje što želite u takvoj situaciji je da budete osvetljeni na nebu predugo", objašnjava Goldfajn, koji je uspeo da se katapultira i iz prvog ugla posmatra srpsku artljeriju kako fiksira svoju paljbu na njegovu usijanu olupinu od aviona koja je jurila ka tlu.
Nakon što je sleteo u, kako kaže, "savršeno izoranu njivu", otkačio je padobran, zgrabio svoje stvari i sa šlemom na glavi krenuo ka najbližoj klisuri. Signalizirao je timu za potragu i spasavanje, te je uskoro do njega stigao spasilački helikopter.
Uspeli su bez mnogo muke da polete, međutim izlazak helikopera iz jugoslovenskog vazdušnog prostora nije bio najlaganiji, što dokazuju i brojne rupe na trupu letelice.
Goldfajn će do kraja života ostati zahvalan timu koji ga je spasio. Sa mnogima je i ostao u kontaktu i svake godine im šalje po bocu pića (Škotski viski) kao znak zahvalnosti.
Obaranje iznad Srbije, međutim, nije završilo karijeru ovog borbenog pilota. Goldfajn je nastavio svoju letačku karijeru te leteo u misijama iznad Avganistana i Iraka.