"РАКЕТА СЕ ПОЈАВИЛА ИЗНЕНАДА": Пилот кога су Срби оборили 1999. успео је у животу, ево шта сад ради
Данас други човек америчког ратног ваздухопловства, Дејвид Голдфајн је у Срба познат као други амерички пилот који је оборен изнад Србије током НАТО агресије на СРЈ 1999. године.
То, међутим, није много нашкодило каријери времешног борбеног пилота. Генерал-поручник Дејвид Голдфајн је недавно унапређен у заменика шефа америчког ратног ваздухопловства и сада брине о безбедности америчког председника Барака Обаме током његових путовања авионом.
Током агресије 1999. године, тада пуковник Голдфајн, био је командант 555. борбене ескадриле из Авијана, ваздухопловне базе у Италији одакле је долазила већина напада на СР Југославију.
Ево како се он сећа свог "сусрета са смрћу" те судбоносне ноћи 2. маја 1999. године изнад Србије:
"Српска противваздушна одбрана се показала као стална претња нашим снагама. Имали су тај незгодни обичај да се појаве и нестану. Овога пута су се појавили директно испод трасе којом је ескадрила летела ка Београду, на ноћној мисији да се управо уништи непријатељска противваздушна одбрана", присећа се Голдфајн.
Прво обарање америчког авиона
Прва оборена америчка летелица у Србији 1999. године био је "невидљиви" авион Ф-117, чији је пилот Дејл Зелко. Он је такође преживео обарање и хеликоптером је пребачен на сигурно.
Међутим, догодило се супротно. Ракета српске ПВО појавила се изненада и потпуно уништила мотор његовог авона Ф-16 "Борбени соко".
"У тренутку сам се претворио у веома скупу циглу", нашалио се Голдфајн, док је његов авион јурио ка земљи.
Док је чекао прави тренутак да искочи осетио крварење. Убрзо је схватио да се комадић шрапнела зарио у његову ногу. Ипак, како сам наводи, није паничио јер "у том тренутку обука вас преузима".
"Те ноћи је био пун Месец, а последње што желите у таквој ситуацији је да будете осветљени на небу предуго", објашњава Голдфајн, који је успео да се катапултира и из првог угла посматра српску артљерију како фиксира своју паљбу на његову усијану олупину од авиона која је јурила ка тлу.
Након што је слетео у, како каже, "савршено изорану њиву", откачио је падобран, зграбио своје ствари и са шлемом на глави кренуо ка најближој клисури. Сигнализирао је тиму за потрагу и спасавање, те је ускоро до њега стигао спасилачки хеликоптер.
Успели су без много муке да полете, међутим излазак хеликопера из југословенског ваздушног простора није био најлаганији, што доказују и бројне рупе на трупу летелице.
Голдфајн ће до краја живота остати захвалан тиму који га је спасио. Са многима је и остао у контакту и сваке године им шаље по боцу пића (Шкотски виски) као знак захвалности.
Обарање изнад Србије, међутим, није завршило каријеру овог борбеног пилота. Голдфајн је наставио своју летачку каријеру те летео у мисијама изнад Авганистана и Ирака.
