Uzeo je ovu mačku sa ulice: Hteo je da je odvede kući, ono što se desilo će vas rasplakati

Svi koji su živeli u mom naselju znali su ko je Ružni. Ružni je bio mačak lutalica. 

Ružni je voleo tri stvari u životu - da se bije, da jede smeće i da "voli". Ove tri stvari u kombinaciji sa uličnim životom dosta su uticale na Ružnog.

Za početak, imao je samo jedno oko, a na mestu drugog bila je zjapeća rupa. Sa iste strane nije imao ni uvo, levu nogu je nekada davno lomio, ali nikada nije zarasla kako treba pa je uvek izgledao kao da će skrene na levu stranu. Rep je davno izgubio u nekoj tuči, ostao je samo patrljak koji se uvek trzao. Bio je sivi prugasti mačak, ali je to bilo teško videti jer su mu glava i vrat bili prekriveni ranama. Čak mu je i telo bilo prepuno žutih okorelih krasta. 

Svaki put kada bi ga ljudi videli, reagovali bi na isti način. "KAKAV GROZAN MAČAK!", govorili bi.

Svoj deci su rekli da ga ni slučajno ne diraju jer je tako grozan, odrasli i deca su ga gađali kamenjem, polivali vodom, izbacivali iz dvorišta i udarali štapom ako bi probao da uđe u njihov dom.

Ružni je uvek reagovao na isti način. Ako bi ga neko prskao vodom iz creva, on bi samo stajao, trpeo vodu sve dok ne prestanu. Ako bi ga neko gađao nečin, pogurio bi se kao da je nešto skrivio.

Najdirljivije je bilo kada bi posmatrao decu kako se igraju. Probao bi da im priđe, tiho mjaučući i gurkajući glavu u njihove ruke, moleći ih za malo nežnosti i ljubavi.

Jednog dana Ružni je nežnost izgleda potražio i od komšijskih haskija. Njima se to nije dopalo i oni su ga gadno napali. U svom stanu sam čuo njegovo očajničko mjaukanje i požurio sam da mu pomognem. Kada sam stigao, već je bilo kasno - bilo je jasno da je njegov tužni život bio gotovo okončan.

Ružni je ležao u lokvi sopstvene krvi, sa nogama i zadnjim delom leđa iskrivljenim pod čudnim uglom dok mu je na prednjoj strani tela zjapila ogromna rupa. Kada sam ga podigao i probao da ga odnesem kući, čulo se kako šišti i ropće, borio se da ga ostavim. Sigurno je bio u stravičnim bolovima. 

A onda se desilo nešto neverovatno. Dok sam ga držao u rukama, osetio sam njegovu njušku na svom uvetu. Gurkao je njuškicu u mene i pokušavao da se mazi i pored stravičnih bolova koje je osećao.  U svoj svojoj agoniji, taj ružni stari mačak je želeo malo ljubavi i pažnje. 

U tom trenutku sam pomislio da je Ružni najlepši i najmazniji mačak kojeg sam video u životu. Nijedan jedini put nije pokušao da me ogrebe ili ujede, niti čak da pobegne od mene. Ležao je u mojim rukama, apsolutno verujući da ću uspeti nekako da mu olakšam muke. 

Ružni je uginuo u mojim rukama pre nego što sam stigao do stana, ali ja sam ga još dugo držao u rukama razmišljajući o tome kako je jedan običan izranjavani ulični mačak uspeo da potpuno promeni moje mišljenje o tome šta to znači imati čistu dušu, voleti iskreno i potpuno. Ružni me je naučio više o davanju i saosećanju nego što su to mogle da učine hiljade knjiga, stručnjaka, emisija... Zbog toga sam mu večno zahvalan.  On je imao ožiljke spolja, na telu, ali ja sam ih imao unutra i bilo je krajnje vreme da počnem da ih isceljujem i da naučim da volim duboko i iskreno. Da se bez rezerve dam onima do kojih mi je stalo.

Mnogi ljudi žele da budu bogatiji, uspešniji, popularniji... Što se mene tiče, ja ću se uvek truditi da budem Ružni.

Ovu srceparajuću priču smo preneli sa portala Family.rs.

Oni su hteli da uspavaju ovu trudnu kucu, a onda se umešao veterinar - više na OVOM linku.