Vaskršnji običaji širom sveta

U Francuskoj se na Vaskrs, posle tradicionalne mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u Vaskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.

Italijani ovaj praznik dočekuju uz kolombu, kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti vaskršnji kolač, koji se naziva mona, peče se i u Španiji, ponegde i s jajima koja se ređaju po površini pre pečenja.

U Engleskoj na prazničnom stolu umesto jagnjetine uglavnom služe šunku, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika. Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše.

Takav običaj je prisutan i u Finskoj, gde deca na Vaskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija "uskršnjih veštica", koja se naziva Virpominen, potiče iz legende, prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i vaskršnje nedelje.

U skandinavskim zemljama se veruje i da na Vaskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.

Švajcarci uoči Vaskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Vaskrs je praznik obnovljenog života.

U Poljskoj na Vaskršnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi "sprali grehe", pa se zato taj dan i naziva Smigus Dingus, što znači "mokri ponedeljak". Poljaci jaja boje ili ukrašavaju lanenim vlaknima, dok se Rusi pridržavaju tradicionalnog kuvanja jaja zajedno s ljuskom od crnog luka.

Rusi za trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličom - kolačem od kiselog testa s rumom i šafranom, a tu je i paška, "čizkejk" u obliku piramide.



I Grci Vaskrs dočekuju uz jaja i jagnjetinu, kao i mageiricu - supu za jagnjećom iznutricom, a svi za stolom se potom s tri prsta "tucaju" jajima, koja su uglavnom obojena u crveno – simbol Hristove krvi.

U Nemačkoj, tradicionalna uskršnja vatra okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda.

Nemci imaju još jedan običaj - to je Osterbaum, vaskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote.

U SAD-u vaskršnji zeka donosi deci čokolade, bombone i mančmelou. Američki predsednik na Vaskršnji ponedeljak organizuje veliko kotrljanje jaja u vrtu Bele kuće.



(cdm.me)