Većinu preduzeća u restrukturiranju ne vredi spasavati
Samo trećina preduzeća u restrukturiraranju ima šansu da preživi posle 14. maja, a većinu ne vredi spasavati, smatra profesor Ekonomoskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
"Broj tih preduzeća koja imju neku šansu nije veliki, verovatno je to između jedne četvrtine i jedne trećine, za najveći broj tih preduzeća ne vredi pokušavati da se spašavaju", naveo je Arsić na konferenciji "Kako spasiti javna preduzeća" u organizaciji Fondacija "Konrad Adenauer" i Busineš Info Group.
Prema njegovim rečima, te firme nemaju biznis, previše su zadužene i tehnički i kadrovski su devastirane, a da je bilo ikakvih šansi da ih bilo koji komercijalni investitor preuzme - to bi se dogodilo.
Arsić je mišljenja da Vlada mora naći neko zakonsko rešenje da se preduzećima koja mogu da opstanu omogući da u narednih godinu dana nađu svog strateškog partnera.
"Većina tih preduzeća su nesolventna, preuzimanjem vlasništva poverioci ne bi dobili ništa, tako da bi se u najvećem broju slučajeva to završilo stečajem", naveo je Arsić.
Profesor Političkih nauka i savetnik bivšeg ministra privrede, Dušan Pavlović, kaže da firmama u restrukturiranju nema spasa posle 14.maja i da ga ne bi čudilo da se odloži ova odluka Ustavnog suda.
Uslov za kredit rešenje problema preduzeća u restrukturiranju
Predstavnik Svetske banke Duško Vasiljević izjavio je da uslov da ta institucija odobri kredit Srbiji od 250 miliona dolara nije da se usvoje zakoni o stečaju i privatizaciji, već da se reši problem preduzeća u restrukturiranju.
Vasiljević je objasnio da je Svetska banka govorila da su ti zakoni uslov, jer bi omogućili da se problem ovih preduzeća reši.
Vasiljević je rekao da će radnici u tim firmama imati još problema pored gubitka posla.
"Problem radnika u tim preduzećima je što, kad preduzeće ode u stečaj oni između ostalog, pored gubitka posla, gube i pravo na otpremninu. Potrebno je misliti na to pre nego što do toga dođe", poručio je Vasiljević.
Vasiljević je rekao da su preduzeća u restrukturiranju samo prema državnim poveriocima akumulirala dug od 1,5 milijardi evra.
"To se odnosi na dugove prema Poreskoj upravi za neplaćene poreze i doprinose, na dugove prema Fondu za razvoj, prema javnim preduzećima za neplaćenu struju, gas, vodu i komunalne usluge", rekao je Tanjugu Vujović nakon konferencije.
