Већину предузећа у реструктурирању не вреди спасавати
Само трећина предузећа у реструктурирарању има шансу да преживи после 14. маја, а већину не вреди спасавати, сматра професор Економоског факултета у Београду Милојко Арсић.
"Број тих предузећа која имју неку шансу није велики, вероватно је то између једне четвртине и једне трећине, за највећи број тих предузећа не вреди покушавати да се спашавају", навео је Арсић на конференцији "Како спасити јавна предузећа" у организацији Фондација "Конрад Аденауер" и Бусинеш Инфо Гроуп.
Према његовим речима, те фирме немају бизнис, превише су задужене и технички и кадровски су девастиране, а да је било икаквих шанси да их било који комерцијални инвеститор преузме - то би се догодило.
Арсић је мишљења да Влада мора наћи неко законско решење да се предузећима која могу да опстану омогући да у наредних годину дана нађу свог стратешког партнера.
"Већина тих предузећа су несолвентна, преузимањем власништва повериоци не би добили ништа, тако да би се у највећем броју случајева то завршило стечајем", навео је Арсић.
Професор Политичких наука и саветник бившег министра привреде, Душан Павловић, каже да фирмама у реструктурирању нема спаса после 14.маја и да га не би чудило да се одложи ова одлука Уставног суда.
Услов за кредит решење проблема предузећа у реструктурирању
Представник Светске банке Душко Васиљевић изјавио је да услов да та институција одобри кредит Србији од 250 милиона долара није да се усвоје закони о стечају и приватизацији, већ да се реши проблем предузећа у реструктурирању.
Васиљевић је објаснио да је Светска банка говорила да су ти закони услов, јер би омогућили да се проблем ових предузећа реши.
Васиљевић је рекао да ће радници у тим фирмама имати још проблема поред губитка посла.
"Проблем радника у тим предузећима је што, кад предузеће оде у стечај они између осталог, поред губитка посла, губе и право на отпремнину. Потребно је мислити на то пре него што до тога дође", поручио је Васиљевић.
Васиљевић је рекао да су предузећа у реструктурирању само према државним повериоцима акумулирала дуг од 1,5 милијарди евра.
"То се односи на дугове према Пореској управи за неплаћене порезе и доприносе, на дугове према Фонду за развој, према јавним предузећима за неплаћену струју, гас, воду и комуналне услуге", рекао је Танјугу Вујовић након конференције.
