OSTAVKA JACENJUKA: taktika ili nepromišljen potez?
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk podneo je ostavku nakon što su se dve ključne stranke povukle iz vladajuće koalicije. Krajnje desničarska stranka Svoboda i pokret UDAR, koji predvodi Kličko, napustili su vladu i time doveli do njenog rušenja ali i do ostavke premijera Jacenjuka. Šta se krije iza ovog poteza?
Pad vlade je pozdravio predsednik Petro Porošenko, a jedan od zastupnika je rekao da će se ovim potezom parlament “očistiti od moskovskih agenata”. Janukovič je srušen sa vlasti u februaru ali sastav parlamenta je ostao isti kao i ranije. Drugim rečima, ljudi koji nisu lojalni novom pravcu kojim je krenula Ukrajina i dalje sede u parlamentu a novi izbori će ih verovatno ostaviti bez poslaničkih mesta što je zapravo i cilj ovog političkog poteza koji je usledio odmah nakon što je Vlada zabranila delovanje Komunističke Partije Ukrajine.
Ova politička neslaganja dolaze u više nego napetom trenutku za Ukrajinu - rat na istoku i dalje besni punom snagom, ali neki drugi ciljevi su očigledno dobili prioritete. Inače uvek smiren, sada već bivši, premijer Jacenjuk je juče besneo na poslanike koji su sprečili sprovođenje novog zakona koji bi liberalizovao kontrolu nad ukrajinskim sistemom gasovoda.
“Istorija nam neće oprostiti”, poručio je Jacenjuk u naletu emotivne retorike pozivajući se na “milione koji su omogućili revoluciju”. Iza ovakve retorike se krije jasan politički cilj - eliminacija bilo kakve opozicije. Porošenko, svakako, pozdravlja ovakav proces ističući da “narod želi potpuno nove državne vlasti” a nema sumnje da će uskoro krenuti i “lov na veštice”, tj. politička eliminacija svih navodnih “pro-Janukovič” aktera.
Šta je zapravo toliko razljutilo Jacenjuka i koji je to zakon koji nije prošao u parlamentu? Radi se o zakonu koji sistem distribucije gasa, kao i drugu infrastrukturu, predaje u ruke upravnim odborima američkih i evropskih kompanija. Drugim rečima, u aktuelnom sazivu parlamenta Ukrajine još uvek sede ljudi koji su spremni - čak i po cenu vlastite fizičke sigurnosti - da pruže otpor predaji vitalnih ukrajinskih segmenata ekonomije stranim interesima.
To je ono što ljuti Jacenjuka i zbog toga se iznervirao više nego zbog rata na istoku zemlje. Ovo nimalo ne čudi. Šta god neko mislio o proruskim demonstrantima na istoku zemlje, to ne menja činjenicu da se u Kijevu na vlasti nalaze ljudi koji su dali brojna obećanja svojim Zapadnim saveznicima i sada će učiniti sve da bi te nepisane sporazume i ispoštovali.
Jacenjuk tvrdi da nesprovođenje ovog zakona “dovodi u opasnost i živote ukrajinskih vojnika”. U kom smislu? Pa jasno je, Kijev nema čime da ih plati. Vojna ofanziva na istoku zahteva ogromne finansijske izdatke, vojnici moraju dobiti novac, tenkovi gorivo itd. “Ti ljudi tamo sede pored vatre, zar niko ne misli na njih?”, poručuje Jacenjuk u emotivnom obraćanju medijima, što će verovatno i proći kod velikog dela istraumiranog naroda.
Nema mesta za suprotne stavove u novoj Ukrajini - Porošenko će sada raspisati vanredne izbore, koji je trebalo da se održe tek za dve godine, a nova Vlada će ideološki biti daleko kompaktnija od ove.
Šta ova situacija znači za Ukrajinu? - Ništa dobro!
Situacija će se sada po svemu sudeći samo dodatno pogoršati, naročito ako borbe na istoku budu trajale za vreme održavanja vanrednih izbora jer to znači da će kompletan parlament biti popunjen ljudima koji su za istok neprihvatljivi. To će dovesti i do stava na istoku da je otpor jedini izbor i da je bilo kakav kompromis sa novim vlastima nemoguć. Imajući u vidu demografiju istoka, kao i sve druge faktore koji igraju ulogu u ovoj kompleksnoj situaciji, ovi događaji će moći samo dodatno da pojačaju sukob.
Kako stvari izgledaju za Kijev? Zavisi kako se uzme - sa jedne strane ofanziva će se “ispucati” kada ponestane novca, a to bi moglo da se dogodi već ove jeseni. Sa druge strane, sve se više priča o tome da će Ukrajina postati neka vrsta NATO “partnera”, a i Obama je rekao da će američki vojni savetnici uskoro stići u Ukrajinu. Sve ovo ukazuje da se neće tek tako dopustiti da se pobunjenici zabarikadiraju u Donjeck i Lugansk i tamo, izdržavajući napade, čekaju dok se blagajna u Kijevu ne isprazni.
Kako se stvari odvijaju, ovaj konflikt će postajati sve opasniji jer se svakim danom sve više odbacuje mogućnost nekakvog, mada teško zamislivog, kompromisnog rešenja. Kada se ide na sve ili ništa, opasnost je ogromna. Ovaj potez u ukrajinskom parlamentu je upravo to - početak, zapravo nastavak, procesa u kojem se sva politička moć konsoliduje u rukama jednog ideološkog pravca, kako u političkom, geopolitičkom, vojnom tako i u ekonomskom smislu.