ОСТАВКА ЈАЦЕЊУКА: тактика или непромишљен потез?
Украјински премијер Арсениј Јацењук поднео је оставку након што су се две кључне странке повукле из владајуће коалиције. Крајње десничарска странка Свобода и покрет УДАР, који предводи Кличко, напустили су владу и тиме довели до њеног рушења али и до оставке премијера Јацењука. Шта се крије иза овог потеза?
Пад владе је поздравио председник Петро Порошенко, а један од заступника је рекао да ће се овим потезом парламент “очистити од московских агената”. Јанукович је срушен са власти у фебруару али састав парламента је остао исти као и раније. Другим речима, људи који нису лојални новом правцу којим је кренула Украјина и даље седе у парламенту а нови избори ће их вероватно оставити без посланичких места што је заправо и циљ овог политичког потеза који је уследио одмах након што је Влада забранила деловање Комунистичке Партије Украјине.
Ова политичка неслагања долазе у више него напетом тренутку за Украјину - рат на истоку и даље бесни пуном снагом, али неки други циљеви су очигледно добили приоритете. Иначе увек смирен, сада већ бивши, премијер Јацењук је јуче беснео на посланике који су спречили спровођење новог закона који би либерализовао контролу над украјинским системом гасовода.
“Историја нам неће опростити”, поручио је Јацењук у налету емотивне реторике позивајући се на “милионе који су омогућили револуцију”. Иза овакве реторике се крије јасан политички циљ - елиминација било какве опозиције. Порошенко, свакако, поздравља овакав процес истичући да “народ жели потпуно нове државне власти” а нема сумње да ће ускоро кренути и “лов на вештице”, тј. политичка елиминација свих наводних “про-Јанукович” актера.
Шта је заправо толико разљутило Јацењука и који је то закон који није прошао у парламенту? Ради се о закону који систем дистрибуције гаса, као и другу инфраструктуру, предаје у руке управним одборима америчких и европских компанија. Другим речима, у актуелном сазиву парламента Украјине још увек седе људи који су спремни - чак и по цену властите физичке сигурности - да пруже отпор предаји виталних украјинских сегмената економије страним интересима.
То је оно што љути Јацењука и због тога се изнервирао више него због рата на истоку земље. Ово нимало не чуди. Шта год неко мислио о проруским демонстрантима на истоку земље, то не мења чињеницу да се у Кијеву на власти налазе људи који су дали бројна обећања својим Западним савезницима и сада ће учинити све да би те неписане споразуме и испоштовали.
Јацењук тврди да неспровођење овог закона “доводи у опасност и животе украјинских војника”. У ком смислу? Па јасно је, Кијев нема чиме да их плати. Војна офанзива на истоку захтева огромне финансијске издатке, војници морају добити новац, тенкови гориво итд. “Ти људи тамо седе поред ватре, зар нико не мисли на њих?”, поручује Јацењук у емотивном обраћању медијима, што ће вероватно и проћи код великог дела истраумираног народа.
Нема места за супротне ставове у новој Украјини - Порошенко ће сада расписати ванредне изборе, који је требало да се одрже тек за две године, а нова Влада ће идеолошки бити далеко компактнија од ове.
Шта ова ситуација значи за Украјину? - Ништа добро!
Ситуација ће се сада по свему судећи само додатно погоршати, нарочито ако борбе на истоку буду трајале за време одржавања ванредних избора јер то значи да ће комплетан парламент бити попуњен људима који су за исток неприхватљиви. То ће довести и до става на истоку да је отпор једини избор и да је било какав компромис са новим властима немогућ. Имајући у виду демографију истока, као и све друге факторе који играју улогу у овој комплексној ситуацији, ови догађаји ће моћи само додатно да појачају сукоб.
Како ствари изгледају за Кијев? Зависи како се узме - са једне стране офанзива ће се “испуцати” када понестане новца, а то би могло да се догоди већ ове јесени. Са друге стране, све се више прича о томе да ће Украјина постати нека врста НАТО “партнера”, а и Обама је рекао да ће амерички војни саветници ускоро стићи у Украјину. Све ово указује да се неће тек тако допустити да се побуњеници забарикадирају у Доњецк и Луганск и тамо, издржавајући нападе, чекају док се благајна у Кијеву не испразни.
Како се ствари одвијају, овај конфликт ће постајати све опаснији јер се сваким даном све више одбацује могућност некаквог, мада тешко замисливог, компромисног решења. Када се иде на све или ништа, опасност је огромна. Овај потез у украјинском парламенту је управо то - почетак, заправо наставак, процеса у којем се сва политичка моћ консолидује у рукама једног идеолошког правца, како у политичком, геополитичком, војном тако и у економском смислу.
