VELIKODUŠNO: EU daje 2,4 milijarde evra za rešavanje izbegličke krize

Dok mediji u Evropskoj uniji sve glasnije kritikuju Evropsku komisiju i vlade EU zbog nemoći u rešavanju "najveće izbegličke krize posle Drugog svetskog rata", Berlin, London i Pariz su zatražili da se u tom cilju sazove hitan sastanak vođa EU, a Evropska komisija ima plan da se više milijardi evra upotrebi za rešavanje uzroka migracije na tlu Afrike i slome krijumčarske mreže.

Kriza s ratnim izbeglicama i onima koji beže od bede u Africi i Aziji izazvala je velike podele među članicama EU. Slovačka, Poljska i Češka su na meti kritika zato što žele da prihvate samo mali broj i to hrišćanskih izbeglica, a Mađarskoj se zamera to što gradi zid na granici sa Srbijom.

Berlin, Pariz i London predlažu da se hitno uvede sistem brzog rešavanja zahteva za azil i momentalnog vraćanja migranata koji za to nemaju ni razloga ni osnova.

Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je rekao da se u tom cilju EU prevashodno mora daleko bolje organizovati tamo gde su udarna mesta navale izbeglica i migranata, a to su Grčka i Italija, uz saradnju s tranzitnim zemljama.

Vlada u Rimu, ljuta na partnere u EU zato što ne žele da podele teret izbeglica s Italijom i Grčkom, predočila je da će se zbog nesposobnosti za zajedničku akciju na udaru naći i šengenski prostor bez granica.

A britanska ministarka policije Tereza Mej je oštro kritikovala nadzor granica i rekla da je "imigracioni sistem EU potpuno van nadzora, dok je sporazum o slobodnom šengenskom prostoru podstakao krizu s migrantima".

London zato traži da se u EU sprovede temeljita reforma sistema slobodnog protoka ljudi i kad je reč o samim članicama Unije, tako da u Veliku Britaniju mogu doći samo oni državljani ostalih država EU koji dokažu da imaju posao, dok će drugima biti zalupljena vrata, jer ako ne rade ne mogu uživati socijalne i druge povlastice.

U Veliku Britaniju je za posljednjih godinu dana došlo 330 hiljada pridošlica, od čega su polovina stigli iz ostalih zemalja EU.

Evropska komisija koja je do sada Srbiji i Makedoniji dala nekoliko miliona evra za zbrinjavanje izbeglica, sad je pripremila plan da se ulaganjem hiljadu milijardi evra u privredni i socijalni oporavak u afričkim zemljama iz kojih dolazi najveći broj ekonomskih migranata, u korenu saseče navala onih koji po svaku cenu žele da pobegnu od bede u Africi i dočepaju se ako ne posla, onda pomoći za osnovne životne potrebe koje daju zemlje EU.

Taj plan, prema izveštaju nemačkog nedeljnika Špigl, sadrži i ključni uslov da zemlje iz kojih dolaze izbeglice i migranti, neizostavno prihvate povratak svih onih koji nemaju osnova za traženje azila.

EU je takođe odlučila da u idućih šest godina izdvoji 2,4 milijarde evra za temeljito rešavanje izbegličke, migrantske krize i od toga bi Italija trebalo da dobije 560 miliona evra, Grčka 473 miliona evra, a Španija 259 miliona evra.

"Gazda nemačkih gazda", šef Udruženja nemačkih industrijalaca Ulrih Grilo je, međutim, izjavio da sve izbeglice iz ratova naročito iz Sirije, među kojima ima mnogo onih koji su obrazovani i stručni, treba primiti i da će njima posao biti odmah obezbeđen, posebno u sistemu pošte i nemačkih železnica.

Francuska televizija je u komentaru ove Grilove izjave napomenula da će Nemačkoj do 2030. biti potrebno više od dva miliona ljudi da popune prazna radna mesta.

Prema istraživanju EU, 38 odsto evropskih građana smatra da je kriza s izbeglicama i ekonomskim migrantima najveći problem u Uniji, uz nezaposlenost.