ВЕЛИКОДУШНО: ЕУ даје 2,4 милијарде евра за решавање избегличке кризе

Док медији у Европској унији све гласније критикују Европску комисију и владе ЕУ због немоћи у решавању "највеће избегличке кризе после Другог светског рата", Берлин, Лондон и Париз су затражили да се у том циљу сазове хитан састанак вођа ЕУ, а Европска комисија има план да се више милијарди евра употреби за решавање узрока миграције на тлу Африке и сломе кријумчарске мреже.

Криза с ратним избеглицама и онима који беже од беде у Африци и Азији изазвала је велике поделе међу чланицама ЕУ. Словачка, Пољска и Чешка су на мети критика зато што желе да прихвате само мали број и то хришћанских избеглица, а Мађарској се замера то што гради зид на граници са Србијом.

Берлин, Париз и Лондон предлажу да се хитно уведе систем брзог решавања захтева за азил и моменталног враћања миграната који за то немају ни разлога ни основа.

Шеф француске дипломатије Лоран Фабијус је рекао да се у том циљу ЕУ превасходно мора далеко боље организовати тамо где су ударна места навале избеглица и миграната, а то су Грчка и Италија, уз сарадњу с транзитним земљама.

Влада у Риму, љута на партнере у ЕУ зато што не желе да поделе терет избеглица с Италијом и Грчком, предочила је да ће се због неспособности за заједничку акцију на удару наћи и шенгенски простор без граница.

А британска министарка полиције Тереза Меј је оштро критиковала надзор граница и рекла да је "имиграциони систем ЕУ потпуно ван надзора, док је споразум о слободном шенгенском простору подстакао кризу с мигрантима".

Лондон зато тражи да се у ЕУ спроведе темељита реформа система слободног протока људи и кад је реч о самим чланицама Уније, тако да у Велику Британију могу доћи само они држављани осталих држава ЕУ који докажу да имају посао, док ће другима бити залупљена врата, јер ако не раде не могу уживати социјалне и друге повластице.

У Велику Британију је за посљедњих годину дана дошло 330 хиљада придошлица, од чега су половина стигли из осталих земаља ЕУ.

Европска комисија која је до сада Србији и Македонији дала неколико милиона евра за збрињавање избеглица, сад је припремила план да се улагањем хиљаду милијарди евра у привредни и социјални опоравак у афричким земљама из којих долази највећи број економских миграната, у корену сасече навала оних који по сваку цену желе да побегну од беде у Африци и дочепају се ако не посла, онда помоћи за основне животне потребе које дају земље ЕУ.

Тај план, према извештају немачког недељника Шпигл, садржи и кључни услов да земље из којих долазе избеглице и мигранти, неизоставно прихвате повратак свих оних који немају основа за тражење азила.

ЕУ је такође одлучила да у идућих шест година издвоји 2,4 милијарде евра за темељито решавање избегличке, мигрантске кризе и од тога би Италија требало да добије 560 милиона евра, Грчка 473 милиона евра, а Шпанија 259 милиона евра.

"Газда немачких газда", шеф Удружења немачких индустријалаца Улрих Грило је, међутим, изјавио да све избеглице из ратова нарочито из Сирије, међу којима има много оних који су образовани и стручни, треба примити и да ће њима посао бити одмах обезбеђен, посебно у систему поште и немачких железница.

Француска телевизија је у коментару ове Грилове изјаве напоменула да ће Немачкој до 2030. бити потребно више од два милиона људи да попуне празна радна места.

Према истраживању ЕУ, 38 одсто европских грађана сматра да је криза с избеглицама и економским мигрантима највећи проблем у Унији, уз незапосленост.