Veštačka krv

Uprkos stalnim apelima i akcijama, dobrovoljnih davalaca krvi nema dovoljno. Širom sveta vodi se borba za nove davaoce kako bi se delimično pokrile potrebe bolnica. Čak i kada neko da krv, potrebno je da ta krv prođe kroz testove i provere – na HIV, hepatitis i slično. Ovog problema ne bi bilo kada bi se krv proizvodila serijski.

Baš na tome rade naučnici širom sveta, a sa napretkom istraživanja na polju matičnih ćelija taj cilj je sve bliži. Na novim tehnikama rade i naučnici škotskog centra za regenerativnu medicinu u Edinburgu. Pred tim centrom i kompanijom Roslin Sels je odobrenje britanske regulatorne agencije za proizvodnju veštačke krvi.

Naučnici su radili sa embrionalnim matičnim ćelijama i pretvorili su ih u crvena krvna zrnca. Sada se pre svega koncentrišu na odrasle matične ćelije.

Od 2009. godine Škoti istražuju mogućnosti proizvodnje veštačke krvi. Uz dopuštenje vlasti konzorcijum sastavljen od Regenerativnog centra u Edinburgu i firme Roslin Sels želi da proširi kapacitete. Samo tako je moguće proizvesti potrebne količine crvenih krvnih zrnaca, koje su nužne za kliničke testove. Treba voditi računa o troškovima proizvodnje. Nema smisla proizvoditi milion krvnih stanica za milion funti. U tom slučaju ih niko ne bi koristio.

Istraživanja odraslih matičnih ćelija etički nisu sporna jer one ne potiču od embriona već od ćelije kože odraslog čoveka.

Veštačka krv bi morala da ispuni niz uslova – ne sme biti uzročnik bolesti, mora biti dugotrajna, jeftina i dobro podnošljiva za pacijente. Ako se ti uslovi ispune, nema sumnje da će to biti jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Samo u Nemačkoj godišnje se koristi 4,5 miliona kesa s krvlju i to za žrtve saobraćajnih nesreća ili prilikom operativnih zahvata kod pacijenata obolelih od raka – kroz postupak hemoterapije telo često ne može da veže novu krv.

(DW.de)