Вештачка крв

Упркос сталним апелима и акцијама, добровољних давалаца крви нема довољно. Широм света води се борба за нове даваоце како би се делимично покриле потребе болница. Чак и када неко да крв, потребно је да та крв прође кроз тестове и провере – на ХИВ, хепатитис и слично. Овог проблема не би било када би се крв производила серијски.

Баш на томе раде научници широм света, а са напретком истраживања на пољу матичних ћелија тај циљ је све ближи. На новим техникама раде и научници шкотског центра за регенеративну медицину у Единбургу. Пред тим центром и компанијом Рослин Селс је одобрење британске регулаторне агенције за производњу вештачке крви.

Научници су радили са ембрионалним матичним ћелијама и претворили су их у црвена крвна зрнца. Сада се пре свега концентришу на одрасле матичне ћелије.

Од 2009. године Шкоти истражују могућности производње вештачке крви. Уз допуштење власти конзорцијум састављен од Регенеративног центра у Единбургу и фирме Рослин Селс жели да прошири капацитете. Само тако је могуће произвести потребне количине црвених крвних зрнаца, које су нужне за клиничке тестове. Треба водити рачуна о трошковима производње. Нема смисла производити милион крвних станица за милион фунти. У том случају их нико не би користио.

Истраживања одраслих матичних ћелија етички нису спорна јер оне не потичу од ембриона већ од ћелије коже одраслог човека.

Вештачка крв би морала да испуни низ услова – не сме бити узрочник болести, мора бити дуготрајна, јефтина и добро подношљива за пацијенте. Ако се ти услови испуне, нема сумње да ће то бити једно од највећих открића у историји медицине. Само у Немачкој годишње се користи 4,5 милиона кеса с крвљу и то за жртве саобраћајних несрећа или приликом оперативних захвата код пацијената оболелих од рака – кроз поступак хемотерапије тело често не може да веже нову крв.

(DW.de)