VIJETNAMSKI SINDROM U SRBIJI: Najviše samoubistava izvršili pripadnici OVK!
Bolest sa kojom se sve češće suočavaju psihijatri na prostorima bivše Jugoslavije je takozvani „vijetnamski sindrom“, koji preživljavaju akteri strašnih ratova koji su se odigrali na ovom tlu.
To je posttraumatski stresni poremećaj, odnosno stres posle traume. Zapravo, postoji period posle doživljene traume kada se ponovo javlja psihološka reakcija. Bitno je sledeće: period javljanja od traume do pojave prvih simptoma može da bude vrlo dug, čak i do 30 godina. To je jedna od bitnih stvari za posttraumatski stresni poremećaj.
Hirurg koji je tokom 90-tih bio načelnik ratnih bolnica u Nevesinju i Trebinju pojasnio je da postoje različiti oblici "vijetnamskog sindroma" i to: lakši i srednji oblik, koji se može rešiti radnom terapijom, ili poboljšanjem ekonomskih prilika, dok teži podrazumeva medicinsku pomoć, odnosno terapiju medikamentima.
Osobe kod kojih se javlja ovaj sindrom imaju 'kratak fitilj', reaguju agresivno, ali samo u posebnim, stresnim situacijama. Šta kod koga izaziva stres individualano je.
Bure baruta
Procenjuje se da je u ratovima vođenim na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. godine učestvovalo više od pola miliona ljudi iz Srbije, a pored njih posttraumatskom stresnom poremećaju izloženo je i civilno stanovništvo.
Prema navodima stručnjaka, više od 15 odsto balkanskih ratnika trpi posledice ratnih trauma kojima su bili izloženi.
Ovo su neka od bolnih iskustava koji su nosioci ovog sindroma manifestovali i preživeli.
Bivši policajac Vladica Maksimović ubio je nevenčanu suprugu Snežanu Bogdanović i teško ranio dvoje meštana, nakon čega je usledila reakcija Nezavisnog policijskog sindikata Srbije koji su zatražili od nadležnih pomoć policajcima koji su bili učesnici rata.
Kako se sindrom manifestuje kod ljudi, slikovito je opisao Ljudevit Kolar, u ispovesti za Novosti, koji sa ovim sindromom živi više od dve decenije.
"Ne mogu da se pomirim sa sećanjima, činim sve da ih izbegnem, ali me ona, ipak, sustižu. Podmuklo, kada se najmanje nadam. I kada za to, naoko, nema nikakvog konkretnog povoda. Hodam, tako, Zmaj Jovinom ulicom, a onda, odjednom, najpre kao bolan udar noža u dno stomaka, a potom i kao potpuna blokada, stigne užasna slika vukovarske Ciglane i mrtvi, mrtvi, mrtvi..."
Milan Protić (28) koga su, nakon sedamnaestočasovne drame na krovu sedmospratnice u centru Beograda, brat Dragan i policija uspeli da odvrate od samoubistva, po treći put je smešten na Institut za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Prema rečima rođaka, njegovi psihički problemi počeli su po povratku sa ratišta na Kosovu, gde je boravio kada je imao samo 21 godinu. Od tada, kao i mnogi drugi veterani, ne može da se vrati normalnom životu.
Slučaj OVK
Ipak , najekstremniji slučajevi pojave ove bolesti u poslednjih nekoliko godina dešavaju se među redovima pripadnika OVK, gde je do sad zabeleženo 44 samoubistva. Fenomen samoubistava vojnika OVK dogurao je na 44 od kraja rata.
Slučaj koji je digao najviše prašine u javnosti je samoubistvo bivšeg predstavnika OVK za SAD, koji je bio i savetnik premijera Kosova Hašima Tačija u vreme neposredno posle rata, dok je funkcionisala privremena vlada Kosova 1999. godine.
Ekipa kosovskih i međunarodnih stručnjaka koji su obavili obdukciju, kojoj su prisustvovali i glavni okružni tužilac u Prištini i tužilac Euleksa, nedvodmisleno je utrvdila da se radi u samoubistvu.
Na telu Asanaja bilo je 11 uboda nožem od kojih su jedan ubod u pluća i jedan u srce izazvali smrt.
Pošto o mentalnom zdravlju nacije mislimo samo kada se dese neki zločini, poput onog masovnog ubistva u Velikoj Ivanči, možda je vreme da se povede računa o ovakvim sindromima, i da se stvari promene, uz preventivno delovanje, ali i lečenje. Teška vremena nose sa sobom posledice, pa je važno biti svestan da je deo nacije kritičan po ovom pitanju.
Pročitajte i:
Čega se plaše pripadnici OVK?
Kraj istrage o zločinima OVK krajem 2014.
EU predvodi suđenja za zločine OVK