ВИЈЕТНАМСКИ СИНДРОМ У СРБИЈИ: Највише самоубистава извршили припадници ОВК!

То је посттрауматски стресни поремећај, односно стрес после трауме. Заправо, постоји период после доживљене трауме када се поново јавља психолошка реакција. Битно је следеће: период јављања од трауме до појаве првих симптома може да буде врло дуг, чак и до 30 година. То је једна од битних ствари за посттрауматски стресни поремећај.

Хирург који је током 90-тих био начелник ратних болница у Невесињу и Требињу појаснио је да постоје различити облици "вијетнамског синдрома" и то: лакши и средњи облик, који се може решити радном терапијом, или побољшањем економских прилика, док тежи подразумева медицинску помоћ, односно терапију медикаментима.

Особе код којих се јавља овај синдром имају 'кратак фитиљ', реагују агресивно, али само у посебним, стресним ситуацијама. Шта код кога изазива стрес индивидуалано је.

Буре барута

Процењује се да је у ратовима вођеним на простору бивше Југославије од 1991. до 1999. године учествовало више од пола милиона људи из Србије, а поред њих посттрауматском стресном поремећају изложено је и цивилно становништво.

Ово су нека од болних искустава који су носиоци овог синдрома манифестовали и преживели.

Бивши полицајац Владица Максимовић убио је невенчану супругу Снежану Богдановић и тешко ранио двоје мештана, након чега је уследила реакција Независног полицијског синдиката Србије који су затражили од надлежних помоћ полицајцима који су били учесници рата. 

Како се синдром манифестује код људи, сликовито је описао Људевит Колар, у исповести за Новости, који са овим синдромом живи више од две деценије.

"Не могу да се помирим са сећањима, чиним све да их избегнем, али ме она, ипак, сустижу. Подмукло, када се најмање надам. И када за то, наоко, нема никаквог конкретног повода. Ходам, тако, Змај Јовином улицом, а онда, одједном, најпре као болан удар ножа у дно стомака, а потом и као потпуна блокада, стигне ужасна слика вуковарске Циглане и мртви, мртви, мртви..."

Милан Протић (28) кога су, након седамнаесточасовне драме на крову седмоспратнице у центру Београда, брат Драган и полиција успели да одврате од самоубиства, по трећи пут је смештен на Институт за неуропсихијатријске болести "Др Лаза Лазаревић". Према речима рођака, његови психички проблеми почели су по повратку са ратишта на Косову, где је боравио када је имао само 21 годину. Од тада, као и многи други ветерани, не може да се врати нормалном животу. 

Случај ОВК

Ипак , најекстремнији случајеви појаве ове болести у последњих неколико година дешавају се међу редовима припадника ОВК, где је до сад забележено 44 самоубиства. Феномен самоубистава војника ОВК  догурао је на 44 од краја рата. 

Случај који је дигао највише прашине у јавности је самоубиство бившег представника  ОВК за САД, који је био и саветник премијера Косова Хашима Тачија у време непосредно после рата, док је функционисала привремена влада Косова 1999. године.

Екипа косовских и међународних стручњака који су обавили обдукцију, којој су присуствовали и главни окружни тужилац у Приштини и тужилац Еулекса, недводмислено је утрвдила да се ради у самоубиству.

На телу Асанаја било је 11 убода ножем од којих су један убод у плућа и један у срце изазвали смрт. 

Пошто о менталном здрављу нације мислимо само када се десе неки злочини, попут оног масовног убиства у Великој Иванчи, можда је време да се поведе рачуна о оваквим синдромима, и да се ствари промене, уз превентивно деловање, али и лечење. Тешка времена носе са собом последице, па је важно бити свестан да је део нације критичан по овом питању.