VIŠE NE ZNATE ŠTA DA RADITE: Ovo su razlozi zašto birate POGREŠNE PARTNERE, a nikada ne biste rekle
Dajemo vam savete kako da prekinete sa tim.
Neke osobe imaju tendenciju da iznova i iznova ulaze u odnose koji su za njih na neki način ugrožavajući. Biraju partnere/ke koji su emotivno nestabilni, distancirani, nedostupni, hladni, egoistični, čak i agresivni.
Ovakav fenomen Frojd je nazivao "repeticionom kompulzijom" pri čemu osoba pokušava da kroz partnerske odnose popravi one koji su postojali sa jednim od roditelja (suprotnog pola) a koji su na neki način bili ugrožavajući-obacivanje, ostavljanje, omalovažavanje, zanemarivanje ili zlostavljanje.
Dakle, osobe imaju tendenciju da biraju ili ostaju u odonosima za koje svesno znaju da ih ugrožavaju kako bi kroz ove odnose "popravili" stare koji su nastali u detinjstvu između njih i roditelja.
U novim odnosima oni pokušavaju da uspeju ono što nisu sa svojim roditeljima-pridobiju ljubav osobe koja ih odbija. Na neki način smatraju da će moći da promene osobu sa kojom su i da će osetiti ljubav koju nisu dobili u primarnoj porodici. Ovo se naravno ne dešava, iako osoba uporno pokušava da se dokaže da je vredna pažnje i ljubavi njen narcistični partner to ne uviđa.
PREPOZNAJTE IH I SPREČITE: Ovo je 5 najvećih krivaca za prekid veze/braka!
Postojanje ugrožavajućih odnosa u primarnoj porodici može dovesti do toga da se osoba na neki način navikne na takve interakcije i da ostvaruje slične odnose kasnije jer je to obrazac koji joj je poznat i prema tome lakše prihvatajući. Dodatno, osoba može imati uverenje da ne zaslužuje drugačiji "tretman" usled sniženog samopouzdanja koje je posledica kontinuiranog nipodištavanja i zanemarivanja.
Kada je u primarnoj porodici postojalo iskustvo zanemarivanja, napuštanja, odbacivanja ili čak zlostavljanja pored toga što osoba može ponavljati ovakav obrazac u kasnijim odnosima sa partnerom ona može takođe uraditi sasvim suprotno. Može bežati od bilo kakvog vezivanja plašeći se da se traumatični obrazac ne ponovi ili može težiti preteranom vezivanju i trženju ljubavi (često bivajući preterano posesivna i ljubomorna) kako bi kompenzovala nedostatak ljubavi u detinjstvu.
Ovakve traume mogu u interakciji sa strukturom ličnosti da dovedu do nastanka različitih poremećaja ličnosti i u sklopu njih različitih disfunkcionalnih ponašanja poput preteranog konzumiranja psihoaktivnih supstanci, samopovređivanja ili agresije prema drugima.
KAKO ODUSTATI OD TAKVOG ODNOSA?
Iako osoba iznova pravi istu grešku ona je često svesna da radi protiv sebe i da je to što radi ugrožavajuće po njeno psihofizičko zdravlje. Prvi korak ka menjanju ovih obrazaca ponašanja jeste svest o tome da osoba ima pravo i da može da ostvari odnose koji su adekvatni.
Jako je bitan rad na građenju samopouzdanja i vraćanju sigurnosti u sebe i sopstvene sposobnosti. Osoba treba da shvati da to što je drugi odbacuju ili su je odbacivali nije problem njene adekvatnosti već limitiranosti drugih da pruže bliskost.
Takođe, potrebno je menjati pogrešna uverenja o tome kako odnos treba da izgleda i razviti veštine da se prihvate i uvaže sopstvene emocije i želje. Odustajanje od starih obrazaca ponašanja, čak i ako su oni ugrožavajući, uvek je težak proces ali ono što se dobije na kraju je vredno tog napora.
