ВИШЕ НЕ ЗНАТЕ ШТА ДА РАДИТЕ: Ово су разлози зашто бирате ПОГРЕШНЕ ПАРТНЕРЕ, а никада не бисте рекле

Неке особе имају тенденцију да изнова и изнова улазе у односе који су за њих на неки начин угрожавајући. Бирају партнере/ке који су емотивно нестабилни, дистанцирани, недоступни, хладни, егоистични, чак и агресивни. 

Овакав феномен Фројд је називао "репетиционом компулзијом" при чему особа покушава да кроз партнерске односе поправи оне који су постојали са једним од родитеља (супротног пола) а који су на неки начин били угрожавајући-обацивање, остављање, омаловажавање, занемаривање или злостављање. 

Дакле, особе имају тенденцију да бирају или остају у одоносима за које свесно знају да их угрожавају како би кроз ове односе "поправили" старе који су настали у детињству између њих и родитеља. 

У новим односима они покушавају да успеју оно што нису са својим родитељима-придобију љубав особе која их одбија. На неки начин сматрају да ће моћи да промене особу са којом су и да ће осетити љубав коју нису добили у примарној породици. Ово се наравно не дешава, иако особа упорно покушава да се докаже да је вредна пажње и љубави њен нарцистични партнер то не увиђа. 

ПРЕПОЗНАЈТЕ ИХ И СПРЕЧИТЕ: Ово је 5 највећих криваца за прекид везе/брака!

Постојање угрожавајућих односа у примарној породици може довести до тога да се особа на неки начин навикне на такве интеракције и да остварује сличне односе касније јер је то образац који јој је познат и према томе лакше прихватајући. Додатно, особа може имати уверење да не заслужује другачији "третман" услед сниженог самопоуздања које је последица континуираног ниподиштавања и занемаривања. 

Када је у примарној породици постојало искуство занемаривања, напуштања, одбацивања или чак злостављања поред тога што особа може понављати овакав образац у каснијим односима са партнером она може такође урадити сасвим супротно. Може бежати од било каквог везивања плашећи се да се трауматични образац не понови или може тежити претераном везивању и тржењу љубави (често бивајући претерано посесивна и љубоморна) како би компензовала недостатак љубави у детињству. 

Овакве трауме могу у интеракцији са структуром личности да доведу до настанка различитих поремећаја личности и у склопу њих различитих дисфункционалних понашања попут претераног конзумирања психоактивних супстанци, самоповређивања или агресије према другима. 

КАКО ОДУСТАТИ ОД ТАКВОГ ОДНОСА?

Иако особа изнова прави исту грешку она је често свесна да ради против себе и да је то што ради угрожавајуће по њено психофизичко здравље. Први корак ка мењању ових образаца понашања јесте свест о томе да особа има право и да може да оствари односе који су адекватни. 

Јако је битан рад на грађењу самопоуздања и враћању сигурности у себе и сопствене способности. Особа треба да схвати да то што је други одбацују или су је одбацивали није проблем њене адекватности већ лимитираности других да пруже блискост.

Такође, потребно је мењати погрешна уверења о томе како однос треба да изгледа и развити вештине да се прихвате и уваже сопствене емоције и жеље. Одустајање од старих образаца понашања, чак и ако су они угрожавајући, увек је тежак процес али оно што се добије на крају је вредно тог напора.