VOLSTRIT JE REKAO: Ovo su ekonomske priče po kojima će Amerikanci pamtiti 2015

1. KINA

Kako piše američka agencija AP, bilo je potrebno pet godina da ljudi zaista počnu da brinu zbog postepenog slabljenja privrednog rasta Kine, a u avgustu je došlo do prave panike, pa je američki industrijski indeks Dau Džons potonuo 11 odsto zbog strahovanja da su svi potcenili probleme u Kini i njihov uticaj na ostatak sveta.

Privredno usporavanje Kine deo je zvaničnog plana te zemlje da se preorijentiše sa neodrživog modela rasta podstaknutog izvozom i velikim investicijama na sporiji, ali stabilniji rast zasnovan na domaćoj potrošnji. Ipak, kineski lideri ugrozili su svoju reputaciju kada su nespretno reagovali na pad akcija devalvirajući juan, ocenjuje AP.

2. NAFTA

Drugo mesto na listi vodećih privrednih priča iz 2015. zauzima globalni kolaps cena sirovina i energenata, do kog je došlo zbog usporavanja kineske privrede i rasta zaliha nafte u svetu. Kada su cvetale, kineske fabrike "gutale" su oko polovine svetskog bakra, aluminijuma, nikla i čelika.

Cene nafte su se spustile sa 98 dolara za barel, koliko su iznosile pre dve godine, ispod 35 dolara lani, pre svega zbog nesmanjene proizvodnje širom sveta, koja je dovela do gomilanja zaliha. Kao odgovor na to, energetske kompanije smanjile su investicije, a bez posla su ostajali zaposleni na američkim naftnim poljima, zambijskim i indonežanskim rudnicima i australijskim lukama.

Potrošači su se, sa druge strane, radovali: Amerikanci su krajem godine galon benzina plaćali dva dolara u odnosu na 2,47 dolara s kraja 2014.

3. FED

Treći najvažniji ekonomski događaj, prema agenciji AP, predstavlja povećanje kamatnih stopa u SAD.

Kada je američka Uprava federalnih rezervi (Fed) u decembru 2008. snizila kamatne stope na nivo blizu nule, američka ekonomija gubila je na stotine hiljada radnih mesta mesečno, a finansijski sektor bio je na ivici kolapsa. Niko, međutim, nije očekivao da će kamate ostati na tako niskom nivou sedam godina.

Fed je 16. decembra 2015. saopštio da je privreda konačno dovoljno snažna da izdrži skroman rast kamata, sa nivoa od nula do 0,25 odsto na nivo od 0,25 do 0,50 odsto. Evropska centralna banka i Banka Japana, sa druge strane, kreću se u potpuno suprotnom pravcu i uporno labave monetarnu politiku.

4. FOLKSVAGEN

Folksvagenova skandal storija našla se na četvrtom mestu ove rang liste.

U prvoj polovini 2015. nemački proizvođač automobila VW prestigao je Tojotu po broju prodatih vozila u svetu, ali njegov trijumf nije dugo trajao. Već u septembru iste gopdine otkriveno he da je nemačka kompanija u 11 miliona automobila širom sveta ugradila softver za lažiranje vrednosti izduvnih gasova na laboratorijskim testiranjima.

Izvršni direktor VW-a, Martin Vinterkorn, bio je primoran da zbog toga podnese ostavku, a kompanija je odvojila sedam milijardi dolara na ime pokrivanja troškova povlačenja vozila i kompenzacija za kupce.

5. UBER

Na petoj poziciji je priča američkog Ubera, elektronske platforme za prevoz ljudi.

Uspeh kompanije Uber, koja nudi jeftine usluge prevoza, ukazao je razvoj takozvane "ekonomije tezgarenja", odnosno mogućnosti da ljudi koji nisu "tradicionalno" zaposleni rade kao neka vrsta frilensera. Uber preko aplikacije za mobilne telefone spaja vozače sa ljudima kojima je potrebna vožnja.

U takozvane tezgaroše spadaju i programeri koji rade od kuće pa svoje aplikacije prodaju na internetu, kao i stolari koji svoje usluge nude na sajtovima poput Tambteka (Thumbtack.com).

6. AKVIZICIJE

Godinu za nama obležila su i brojna spajanja velikih svetskih korporacija u ukupnoj vrednosti od blizu 4,8 biliona dolara samo u SAD, čime je premašen rekord iz 2007, pokazuju podaci firme Dilodžik. U 2015. takođe je zabeležen rekordan broj spajanja vrednih više od 10 milijardi dolara.

Spajanje proizvođača piva "Anhojzer-Buš InBev" i "SABMiler" vredno je 106 milijardi dolara, a dve najstarije američke hemijske kompanije, Dau kemikal i Dipon, blizu 60 milijardi. Farmaceutske firme "Fajzer"i Alergan dogovorile su spajanje vredno 149 milijardi dolara, a računarski gigant Del kupio je kompaniju za skladištenje podataka EMC za 66 milijardi dolara.

7. TAKATA

Japanska kompanija Takata priznala je da je godinama krila dokaze da njeni vazdušni jastuci mogu da eksplodiraju, što je izazvalo osam smrtnih slučajeva i više od 100 povreda širom sveta.

Takata je pristala da američkim regulatorima plati kaznu od 70 miliona dolara i da promeni konstrukciju pumpi neophodnih za aktiviranje vazdušnih jastuka u slučaju sudara, tako što će iz upotrebe izbaciti amonijum nitrat, koji je korišćen za naduvavanje jastuka i za koji je procenjeno da izaziva eksplozije.

Automobilske kompanije širom sveta su na ime skandala sa Takatinim jastucima povukle milione vozila.

8. NEUTRALNOST INTERNETA

Kablovski i telekom operateri su se ove godine "natezali" sa regulatorima u pogledu kontrole interneta.

Američka Federalna komisija za komunikacije kreirala je propise o "neutralnosti" interneta koji sprečavaju telekomunikacione kompanije da usporavaju internet vezu svojim korisnicima i da im blokiraju određene sadržaje.

9. AUTONOMNI AUTOMOBILI

Proizvođači automobila i tehnološke kompanije poput Gugla i Alibabe udružile su snage u razvoju automobila sa automatskim upravljanjem, odnosno bez vozača. Japanska kompanija Nisan omogućila je novinarima test vožnju automobilima sa autopilotom.

Proizvođač elektronskih automobila "Tesla" razvio je tehnologiju koja omogućava automatsko kočenje i promenu trake. Stručnjaci procenjuju da bi se automobili sa automatskim upravljanjem mogli naći na ulicama 2025.

10. EPL SAT

Američki tehološki gigant Epl lansirao je Epl sat u aprilu, izazvavši turbulencije na tržištu fitnes narukvica i satova i nazivajući taj uređaj "ultimativnim priborom za zdravlje i fitnes". Epl sat prodaje se po početnoj ceni od 350 dolara, a cene luksuznih modela idu i do 10.000 dolara.

Epl još uvek nije potvrdio koliko je satova prodao, ali analitičari sa Volstrita veruju da se radi oko četiri miliona primeraka u tri meseca zaključno sa septembrom u odnosu na 3,6 miliona iz tri meseca zaključno sa junom, koliko kompanija Internešnel data korp procenjuje da je Epl prodao.