PREKLINJAO JE DA GA PUSTE: "Zatvorili su ga u frižider, a nisu znali da IMA ASTMU!"

ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJACKOG NASILJA?

SVAKI RODITELJ CE VAM REĆI da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, odvajamo od usta zbog njega, odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja. Najgore od svega je što najčešce mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama.

HAJDE DA SPREČIMO da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjackog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca ce sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.

Redakcija SrbijaDanas.com

Razumem ja da se deca ponekad šale, i da se nekad posvađaju, ali zaista, ono što su uradili mom Mateji, nema opravdanje.

PROZVALI GA "DEBELI"

Sve je počelo tako što ga je drug Pero zadirkivao. Od kako ga moj sin Matija zna, uvek mu se samo podsmevao i rugao kako je debeo, najviše na časovima fizičkog kad treba da se trči. Stalno mu je vikao da je debeo, i zbog njega su ga prozvali „Debeli“- pričao mi je često Matija.

Činilo mi se sve nekako bezazlenim, mislila sam da nema potrebe da se interveniše jer će Peru dosaditi da zadirkuje mog sina. Nisam od onih majki koje tužakaju svakom prilikom tuđu decu kod nastavnika, mislila sam uvek da deca između sebe treba da reše neke probleme.

BLAMIRANJE - SKIDALI MU ŠORTS PRED SVIMA

Moj sin Matija mi je pričao kako mu je jednom na času fizičkog, kad je trebalo da trče za ocenu, Pero poturio nogu na samom startu, on to nije video valjda pa se sapeo i pao. A sledeći put kad je trebalo da trči, dok je bio u niskom startu, na znak da treba da se trči – on Matiji skine šorts i to pred svima. Matija je tad otrčao u svlačionicu i dugo plakao. Bio ga je blam da posle dođe na čas.

Ali, da je makar to samo bilo jednom, možda bi mu bilo lakše, nego, kad god se nađe iza njega on učini isto. To mi se uopše nije svidelo, i rekla sam Peru jednom posle škole, onako nenametljivo da ne treba da zadirkuje Matiju, već da treba lepo da se druži s njim. Mislila sam tada da će mu biti žao što je to uradio, i da će se postideti što sam mu ja, kao starija osoba, ukazala na greške.

STRAH OD PONOVNOG NASILJA

Matija se, svejedno, i dalje pribojavao. Pričao mi je ponekad kako nije bio siguran nigde, sve vreme je mislio kako je Pero iza njega. Toliko ga je bilo sramota, i nije znao šta da radi ni kako da reaguje. A Pero je ogroman, i svi ga se boje, jer se plaše da će ih tući. Uz sebe ima mnoge slične njemu, koji se nikoga ne plaše, a nemirni su i nevaspitani.

Posle još mnogih zadirkivanja i blamiranja tako što mu je skidao pantalone, Matija se jednom čak osmelio i prijavio ga nastavnici. Međutim, Pero mu je posle rekao da će tek videti šta ga čeka.

Tada je sve krenulo po zlu, jer se tog dana i desio incident. Matija se vraćao iz škole, padalo je veče... Pero se sa svojim drugovima iz drugog odeljenja vraćao kući istim putem, i Matija je mogao da pretpostavi da će ga opet zadirkivati. Pokušao je da ubrza korak, ali nije vredelo, pošto su ionako brži, pa su ga stigli.

NAPAD POSLE ŠKOLE I SILEDŽIJSTVO NA DELU

Svi su počeli da mu lupaju čvrge i da ga udaraju školskim rančevima, i govorili su mu kako je debeo, i da je tužibaba jer je rekao sve nastavnici. Onda su mu uzeli ranac, otvorili ga i počeli da bacaju njegove sveske po ulici. Zatim su ga gurali do neke pozide gde je stajao stari frižider za sladolede. Jedan je uzviknuo: „Hajde da ga zatvorimo ovde!“. Matija je preklinjao da ga ostave, i da to ne rade, pa je iz straha počeo da plače i da viče. Oni su počeli da se cepaju od smeha, malo su se nećkali, a on je vrištao i otimao se od njih koliko je mogao.

ZATVORILI GA U ZAMRZIVAČ, A NISU ZNALI DA IMA ASTMU!

Zvao je i komšije u pomoć, ali niko ga nije čuo. Pero mu je začepio usta i rekao da ne viče, ovi su ga zgrabili za noge i ruke i ubacili u zamzivač i zatvorili! Od straha je vrištao i plakao, a nije mogao da otvori poklopac jer su oni seli odozgo! Mislio je da će umreti.

Što je najgore od svega, oni nisu znali da je Matija bolestan i da ima astmu, pa stalno kašlje.

Sedeli su na poklopcu više od minut, a on je mislio da će se ugušiti od kašlja i nedostatka kiseonika. U poslednjem trenutku su ustali sa zamrzivača. Kad se izvukao iz frižidera, video ih je kako beže u daljini. Jedva je došao do kuće. Nije imao pumpicu kod sebe, i to ga je dodatno uplašilo. Kada je stigao kući, videli smo da nešto nije u redu. Bio je sav crven, gušio se od kašlja... Jedva je uspeo da nam ispriča šta se dogodilo.

ŠERUJ DALJE!       #DrugNijeMeta           ŠERUJ DALJE!       #StopVršnjackomNasilju