Vučić: Odgovorno prema narodnom novcu
BEOGRAD - “Neće ni promena radnog vremena ni ograničenje u načinu korišćenja službenih vozila epohalno rešiti naše probleme, ali ove mere pokazuju poštovanje prema građanima i odgovoran odnos prema narodnom novcu. Vidim neke stručnjake ili kvazistručnjake kako to komentarišu, pa niko od nas nije glup da misli da je to rešenje koje će spasiti Srbiju”, rekao je premijer Aleksandar Vučić u intervjuju za RTS
Šta konkretno ta mera podrazumeva?
Ta mera podrazumeva da samo najmanji broj državnih funkcionera po sili zakona ima pravo na službeno vozilo, svi ostali moraju da upute dopis i da se na njega u pismenoj formi odgovori, što mislim da je veoma pošteno.
Onda imate trag za svako službeno vozilo, posebno što, kod nas, ne znamo tačan broj službenih vozila. Imamo svega 320 službenih vozila u Upravi za zajedničke poslove, računamo da ih je oko 40.000 na nivou konsolidovane države - onog što nazivamo sa lokalnim upravama i javnim preduzećima.
Hoće li biti rashodovanja nekog viška?
Nema nikakve sumnje da hoće. Sve što možemo da zaradimo, uzećemo. Ali pre svega biće rashodovanja viška, jer sve što rashodujemo donosi nam čist profit, manji su nam troškovi.
Na Praznik rada Vlada je radila, ali su sindikati organizovali protestnu šetnju. Sindikati zdravstva, prosvete, socijalni radnici protiv su najavljene mere smanjenja zarada za 10 odsto u javnom sektoru. Šta to znači za sudbinu te mere?
Lako je reći - neću ništa što me boli, hoću samo ono što mi se dopada, hoću lizalicu i čokoladu, neću da idem na hemoterapiju iako naša ekonomija ima rak. Ja nemam problema sa tim. U krajnjoj liniji, da budem potpuno otvoren, ja sam izabran, svi su građani znali za koga glasaju za premijera, nikoga nisam lagao, svima sam pošteno govorio da nas čekaju teške mere.
Svoj posao radim pošteno, od ranog jutra do mraka, i oni koje me ne vole u medijima svako jutro moraju s mukom da napišu da sam prvi na poslu. Ako mislite da možete bolje, nađite nekog drugog, ako mislite da to možete da uradite na drugačiji način - kažite mi koji je to način.
Pošto sam čuo priču o tome - nemojte da plaćate upravne odbore, sad ćemo smanjiti dramatično primanja u upravnim odborima. Negde ne možete zato što snose veliku odgovornost, ali u velikom broju ćemo smanjiti primanja. Sprovešćemo sve i tu nećemo uštedeti ni 10 do 15 miliona evra. To su sve mali iznosi govoreći o onome o čemu govorimo, a to je milijardu i četiristo miliona evra. Sada, ako vi možete da mi kažete neki drugi način, recite mi. Ima drugog rešenja, to je smanjiti penzije za 30 odsto i time ste rešili 900 miliona, a opet vam fali 500 miliona, ali time više tu vrstu muka nemate.
Ostalo je nejasno nakon vašeg ekspozea i izjave ministra finansija, šta će biti sa penzijama?
Što se penzionera tiče, nećemo ni razmatrati ni razmišljati o bilo čemu, do oktobra. Tad ćemo sesti da vidimo kakve su naše ostale mere stimulacija, odnosno izvlačenja iz sive ekonomije i uvođenja u legalne tokove i stimulisanja od strane države svega što o tom pitanju možemo da uradimo.
Dakle, davanje drugih poreskih olakšica za zapošljavanje ljudi, podizanje naše ekonimije, sve druge mere štednje o kojima govorimo. Podizanjem osnovice koju ćemo moći da oporezujemo u budućnosti i na osnovu projekcije koju budemo imali donosićemo odluke u oktobru. Do tada neću da razgovaram i niko neće smanjivati niti pričati o smanjivanju penzija.
U ekspozeu ste govorili o tri ključna stuba, jedan je donošenje zakona neophodnih za stvaranje zdrave ekonomije, drugi je stimulisanje privatnog sektora. Da li su te dve mere u koliziji - ako napravite dobre zakone, nema potrebe da stimulišete privatni sektor?
Mi mislimo da ima zato što mi se takmičimo sa zemljama u okruženju koje ozbiljan novac izdvajaju za provlačenje investitora. Naročito je za nas važna automobilska industrija i tu očekujem neka dodatna pozitivna iznenađenja. Za nas je važno da povećavamo broj onih koje oporezujemo. Za nas je važno da imamo sigurnost posla, sigurnost plasmana, sigurnost tržista. Zato želimo da privučemo što više investitora, da zaposlimo što veći broj ljudi.
I da uslovimo gde imamo probleme sa preduzećima u restrukturiranju i sa javnom upravom gde će biti manje zaposlenih, mi želimo da u ukupnom broju ne bude manje nego više zaposlenih. To znači da moramo strahovite antirecesione mere da preduzimamo da bismo uspeli da taj nivo zadržimo tako da mi ćemo pokušati da imamo bolje uslove nego Makedonija i Bugarska da bismo mogli da privučemo te strane investicije.
Zato nam je važan aranžman sa MMF-om, to je još jedna kvačica, štikliranje u boksu koji treba da popunimo, i to je još jedno zeleno svetlo. I odluka nemačke vlade je još jedno zeleno svetlo za nas, tako da u više tih stvari više investitora dolazi. Prvi put mogu da kažem da imam ozbiljnu nadu da ćemo rešiti pitanje Železare, što je za nas finansijsko krvarenje od 8,5 miliona dolara na mesečnom nivou.
Nadam se da ćemo još neka preduzeća u restrukturiranju rešiti. Prvi put želim građanima da kažem da će imati jasan prikaz šta se radi u državi na infrastrukturnim projektima i do kada su gotovi. Sada mogu da vam kažem da će pre kraja 2016. godine biti u potpunosti završen Koridor 10 i njegov istočni i južni krak. Dakle do Sofije ćete moći da stignete za tri sata, do Preševa takođe za nešto malo više od tri sata.
Istovremeno ćemo do kraja 2016. završiti autoput Beograd - Požega, računamo da za ostali deo napravimo koncesioni ugovor i već imamo razgovore. Radimo na produžetku puta od 107 kilometara Požega - Boljare. Računam da bismo za dodatne dve godine i taj deo puta za koji ne postoji interesovanje koncesionara mogli da izgradimo. I takođe se nadam da ćemo uspeti da završimo put Pojate - Preljina.
Ono što je sigurno, uradićemo takozvane "šnel štrase", to nije puni auto-put, ali je sa po dve trake u oba smera, to je put Beograd - Zrenjanin koji će ići od mosta Zemun - Borča do Zrenjanina u ukupnoj dužini od 58 kilometara. Dakle ja sam sad rekao ljudima šta će imati tačno, a na svakoj lokaciji, na svakom putu će imati koliko je to koštalo građane ove zemlje, kada će tačno da bude gotovo, ko su investitori, ko su izvođači radova. Mislim da je to pošten odnos prema našem narodu, da se zna kako se njihov novac troši.
Na koji način ćete rešiti zahtev SVM-a da učestvuju u upravljanju u nekim javnim preduzećima?
Nisu oni doneli odluku da učestvuju u upravljanju, oni su rekli da imaju ljude koji su stručni u određenim oblastima koji bi u nekim javnim preduzećima mogli da doprinesu. Postavićemo svuda profesionalni menadžment i u skladu sa tim će se doneti odluka kako i na koji način i da li ti ljudi mogu da doprinesu.
Drugim rečima, ako kadrovi SVM-a prođu konkurse i ispune uslove to će biti tako rešeno?
Kao što bi trebalo u javnim preduzećima, kao što nikad nije bilo, ali sam uveren da će to biti praksa, a ne samo mrtvo slovo na papiru. Ni sa kim nisam razgovarao o javnim preduzećima, nikome nisam dozvolio da govori o tome kog će direktora.
Ne ostaje nikom ništa, ići ćemo u profesionalizaciju javnih preduzeća. Ako budemo mogli, naravno, i tu će biti bezbroj problema. Ja znam kako to izgleda i sa odmaralištima u Crnoj Gori i na mnogom mestima, sve što ne postoji i na šta trošimo ogromne pare a neko voli da ode i da se okupa za duplo manji novac.
Šta da radite, to je valjda naša navika iz socijalističkog samoupravljanja i nismo naučili da je stiglo vreme tržišne privrede. Zato sam siguran da će restorani u Vladi, u Skupštini koji su do sad bili po najnižim mogućim cenama i koji su pravili gubitke, naći ćemo način da više ne prave gubitke. Onaj ko hoće da jede, neka jede, imaju platu kao i svi drugi ljudi.
Govorili ste o profesionalizaciji, to je jedno od obećanja iz ekspozea. Postoji jedna zamerka, ona se tiče toga da ako bude centralizovanog upravljanja u javnim preduzećima i u tom telu budu sedeli političari, da od te profesionalizacije zapravo nema ništa.
Neće sedeti političari. Mi samo kontrolišemo da li oni ispunjavaju svoje biznis planove. To će biti pod Ministarstvom privrede, tamo nije političar, već, čini mi se, jedan od najvećih stručnjaka u našoj Vladi trenutno. Mislim da nema nikakve zamerke na njegov izbor, a sa druge strane to više ne pripada partijskim feudima po ministarstvima.
Ovde se razmatra kako oni prave posao, kakv biznis prave, kako vraćaju državi. Znate, nekada niko nije smeo da pita nikoga iz RTS-a koliko para trošite, nije smeo da pita nikoga iz EPS-a koliko para trošite i na šta ste ih potrošili.
Niko nije smeo da pita ljude iz "Telekoma Srbije" na šta ste potrošili pare ili zašto nam niste dali više para, mi smatramo da ste mogli mnogo više para državi da vratite. Sad će neko da ih pita, zato što državna i društvena svojina ne mogu da budu alajbegova slama, mora da postoji odgovornost za taj novac.
Hoćete li ući u obračun sa krupnim kapitalistima koji ne plaćaju poreze i doprinose, ne plaćaju dobavljače, ne plaćaju radnike?
Sa svima koji ne plaćaju radnicima takozvane radne poreze i doprinose, sa svima koji ne plaćaju električnu energiju. Iznenadili biste se kada biste videli koliko velikih zvezda i poznatih ljudi, vlasnika od restorana do fudbalskih klubova ne plaća električnu energiju ili se služe trikovima da kada im dođe 5.000 cena struje na mesečnom nivou daju onom radniku Elektrodistrbucije da prespoji da bi ispalo 500 evra. Dakle, tu će država biti rigorozna jer država mora da zaštiti pravni poredak.
Kada već govorimo o Zakonu o radu i o svim reformama takođe moramo da radimo na tome da i radnik bude zaštićen. Tačno je, privatnik ima punu slobodu da posluje u skladu sa zakonima, ali izvinite, i privatnik ima obavezu da poštuje tog radnika, da plaća poreze i doprinose, i ima druge obaveze prema državi koji neki ne ispunjavaju uvek.
Kao prvi potpredsednik vlade bili ste koordinator bezbednosnih službi. Ko će tu dužnost obavljati ubuduće?
Razgovaraću sa predsednikom Nikolićem, mada to je njegova nadležnost.
To može da bude premijer ili mora biti ministar?
Nisam razmišljao o tome, razgovaraću o tome sa gospodinom Nikolićem.
(RTS)