VUČIĆ ZA ŠTUTGARTER CAJTUNG: Nema skrivenih planova, Srbija ide ka EU
BERLIN - Premijer Srbije Aleksandar Vučić ponovio je u intervjuu nemačkom listu "Štutgarter cajtung" da je Srbija jasno orijentisana ka članstvu u EU i da po tom pitanju nema "nikakvih skrivenih planova" Beograda.
"Naša strateška orijentacija je jasna. Mi želimo da postanemo deo Evropske unije. Tu nema nikakvih ''skrivenih planova'' u Beogradu.To sam jasno rekao i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, kada je pre nekoliko meseci bio u Srbiji", rekao je Vučić.
On je dodao da po tom pitanju nema dileme, iako Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koja je spada među deset najvećih investitora u našoj zemlji.
Na pitanje da li ima više razumevanja za poziciju Moskve nego Kijeva, kada je reč o situaciji na Krimu i Istočnoj Ukrajini, Vučić je odgovorio da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, zajedno sa Krimom i da je on to još ranije, pri izbijanju konflikta objasnio, čemu se, kako je dodao, njegove ruske kolege nisu baš radovale.
Kada je reč o sankcijama protiv Rusije, Vučić je rekao da je Srbija mala zemlja, da nije član EU, te da je niko nije pitao za stav kada se odlučivalo o uvođenju sankcija Rusiji.
"Konflikt u Ukrajini izgleda kao da je dalek, ali on pogađa i nas. Slabost rublje otežava izvoz u Rusiju. Ja svoju zemlju moram da štitim, takođe, i ekonomski", napomenuo je Vučić.
On je rekao da Srbija nije u istoj situaciji kao Poljska, čija privreda za gubitke zbog sankcija dobija finansijsko poravnanje.
"Imam utisak da se sve to u Berlinu razume", rekao je Vučić.
Na ocenu lista da, bez obzira na sve to, Srbija i dalje deluje daleko od EU, Vučić je naglasio da za Srbiju nema ni jednostavnog, ni brzog puta ka EU.
"Ali mi teško radimo na tome da svoju zemlju izmenimo. U to spadaju i veoma neprijatne i bolne stvari. Mi imamo dobre rezultate. Prema stavu Svetske banke, Srbija će, ako nastavi sa reformskim kursom, u 2016/2017. godini biti najuspešnija zemlja u regionu," rekao je on.
Srbija se nada rastu od više od dva procenta i državnoj zaduženosti manjoj od tri procenta, dodao je on.
Na pitanje koliko će još proći do konačnog zaključenja sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Vučić je odgovorio da to, koliko će trajati, nije važno:
"Odlučujuće je da mi poboljšamo život ljudi na Kosovu. Kosovski konflikt nije više najveći problem na Balkanu. Mi nemamo više nepremostivih bezbednosnih problema u regionu. Nema više ljudi koji bi želeli novi rat. Mi pokušavamo naše konflikte da rešimo mirno i kroz razgovore. Postoji, dakle, napredak", zaključio je Vučić.
Povodom odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu da odbaci hrvatsku tužbu i sprsku protivtužbu, Vučić je rekao da se to mora shvatiti kao šansa za ceo region.
"Mi, zapravo, i nismo želeli da tužimo Hrvatsku. To je bio odgovor na njihovu tužbu u Hagu. Trebalo bi sada da tu presudu shvatimo kao šansu za ceo region, da se zalažemo za bolje razumevanje naših naroda i ne provociramo neprijateljstva", rekao je Vučić i naglasio da se mora učiniti sve da se razjasni sudbina nestalih.
Na pitanje novinara "Štutgarter cajtunga" da li bi za Srbiju mogao biti uzor ponašanje Nemačke posle nacionalsocijalizma, kada je došlo do sveobuhvatne istorijske obrade tog vremena ili Južne Afrike posle aparthejda, Vučić je rekao da je ne samo za Srbiju, već za sve u regionu, važno da se ratni zločini istraže, pravno obrade i počinioci kazne.
"Mi moramo zajedno da razgovaramo o uzrocima tadašnjih sukoba i pokušamo da prevladamo razlike", rekao je Vučić.
Na podsećanje da je on lično još pre deset godina podržavao Ratka Mladića, Vučić je odgovorio da je normalno da se ljudi menjaju.
"A te promene, takođe, treba priznati. Ja sam u svom životu počinio puno grešaka i danas pravim još po neku, premda ne tako teške kao kada je reč o toj temi. Ljudi u Srbiji osećaju da sam ja ozbiljan u promeni mišljenja", rekao je Vučić.