VULIN: Poslodavac mora da vas isplati, nema ročišta, samo dođete u sud
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin u intervjuu za Srbiju Danas otvoreno govori o efektima primene toliko osporavanog Zakona o radu i kako da naplatite svoju zaradu ako vas gazda ne isplaćuje, a iznosi i svoje impresije i mišljenje o premijeru Vučiću, srpskoj opoziciji, grčkoj Sirizi, Toniju Bleru i rehabilitaciji đenerala Draže Mihailovića. Osim toga, otkriva i šta misli o religiji, zašto nosi crnu košulju, zašto je ošišao dugu kosu i kakve veze ima sa legendarnim stripom "Alan Ford".
Primenjuje se ozbiljno. Zakon o radu je dobar primer kakva je Srbija. Sećate se buke i besa - ''strašno, masovna otpuštanja, zakon pre toga po kome je otpušteno 400.000 ljudi je bio divan i mi ga branimo''. Sad više niko ne pominje Zakon o radu, podrazumeva se da je to dobar zakon, čak ga ni sindikati više ne spore.
Prema podacima ankete o radnoj snazi nezaposlenost u Srbiji je 17,6 odsto, to je poslednji podatak, iz poslednjeg kvartala 2014. godine. Mislim da je to i dalje veoma visoko, ali ako to uporedite sa 25,6 odsto, to je značajan napredak.
Naravno da ima i novog zapošljavanja. Mi egzaktno možemo da potvrdimo da je 40.000 radnika prijavljeno na osnovu inspekcije rada. Dakle, to su rešenja koja je inspekcija donela i koja su sprovedena, to je egzaktan podatak koji se da izmeriti. Do kraja meseca ću izaći sa podacima šta inspekcija radi i koliko miliona smo dobili od inspekcije rada kroz prekršajne postupke. Opozicija često kritikuje statistiku, oni vole da ratuju sa činjenicama – ''ako mi imamo zaključak da je u zemlji loše, ako vi imate neku drugu činjenicu to se nikog ne tiče''. Zavod za statistiku je referentna ustanova priznata u celom svetu, jedino se njihovi podaci priznaju. Ali ono što ne možete da lažirate, šta god vi izmišljali, to je količina novca koja se slije u PIO fond i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. U ovom mesecu, u odnosu na prošlu godinu količina novca koji dolazi kao doprinos u PIO fond povećana je za 11 odsto. Znači, nema tu laži, nema prevare – količina novca je povećana, što znači veći broj osiguranika nego što je bio. Tačka.
Ako se nešto loše desi vašem radniku na crno, idete u zatvor!
Biće ih uvek, ima ih i u Njujorku. Nemoguće je dobiti precizne podatke, ali pretpostavka je da ih može biti do 30 odsto, što je verovali ili ne, evropski prosek. Ali svejedno, to je za nas neprihvatljivo, jer je loše za radnika kom se ne uplaćuju doprinosi za penziju, zdravstveno, socijalno, veoma loše i za državu, a loše i za poslodavca. Kada imate neprijavljenog radnika, vi ne možete da ga obezbedite, ne možete da mu date odgovarajuće mere zaštite na radu i ako se nešto desi, to nije prekršaj – idete u zatvor.
Da. Na kraju svakog meseca poslodavac je dužan da vam izda obračunski listić, čak i ako vam isplati platu, on je dužan da vam izda listić na kome piše koliko novca je trebalo da dobijete, koliko imate radnih sati i tako dalje. Taj obračunski listić sada pred sudovima ima snagu izvršne isprave, dakle – on je menica.
To je krivično delo i morate se obratiti inspekciji rada. Javite nam, obavezno nam javite, odmah će inspektor izaći na teren.
To se reguliše po starom. Ali vidite, ne može ni obračunski listić da vam donese novac, ukoliko ga firma nema na računu. Nema zakona koji pravi uspešnu firmu. Ja uvek savetujem radnicima da koriste instituciju obračunskog listića. Nema advokata, nema ročišta, samo se pojavite na sudu. Poslodavac je dužan da upari obračunske listiće i onda se kaže ''da, to je originalan obračunski listić''.
Naravno da može. Ovo je jedan od načina borbe jer radnik ima menicu za svoju zaradu. Kao što vidite, i država se drugačije ponaša, mnoga naša draga lica estrade su morala da objašnjavaju odakle im imovina, za koju su po pravilu objašnjavali da je zapravo nemaju – ''to je od mame, babe, tate''. Ali menja se i to, naplata poreza je značajno povećana.
Naravno da ima nezadovoljstva, i ja sam nezadovoljan, i meni je smanjena plata, ko može biti zadovoljan zbog toga? Ali mislim da su ljudi razumeli zašto se to radi. Mi imamo vrlo jednostavan izbor – ili da ova generacija počne da uređuje državu i da štedi i snosi troškove svog života ili da to prebacimo na svoju decu. Ja bih, ipak, voleo da to uradim ja, kao i svaki roditelj mislim da treba ja da podnesem teret da to ne bi morao da radi moj sin. Mislim da su ljudi to razumeli, naravno nezadovoljstva ima i ono je opravdano – nisu ljudi krivi, nisu oni napravili te dugove, ali ne možemo da se vratimo nazad u 2008. godinu pa da kažemo: ''E, ono povećanje plata i penzija koje će nas upropastiti, to nećemo uraditi''. Nažalost, povratak u prošlost je nemoguć. Nema onoga “Back to the future” kao na filmu. Jednostavno, moramo svi da podnesemo posledice loših odluka prethodnih vlada.
Naravno da je počela, i stvarno je nečuveno, ja se prosto pitam odakle mi hrabrosti da sprovedem zakon koji je donela Demokratska stranka. Po Zakonu o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine piše da je radna aktivacija jedna od mogućnosti koja je predviđena zakonom, ali DS je imala jedan veliki problem – ona nikada nije sprovodila zakone koje je donosila. Nije sprovodila zakone kao takve, imala je alergiju prema njima kao takvima. Demokratska stranka je govorila da je to fašistička odluka, ali zanimljivo, kad je Velika Britanija donela takvu odluku, nisu otišli pred amabasadu da protestuju.
Ja mislim da je dobro da radite i prirodno je da radite za ono što dobijate. Kako ja da objasnim nekome ko radi za minimalac koji iznosi 21.054 dinara i nema socijalnu pomoć da on mora da ustaje svako jutro i da odlazi na posao, a onaj ko prima socijalnu pomoć koja je približno istog iznosa kada se sve sabere, ne mora da radi, a zdrav je i radno sposoban.
Socijalna pomoć za osnovno pravo, znači kada je u pitanju osnovni nosilac socijalne pomoći, je 8.000 dinara. Svaki punoletni član porodice dobija još oko 3.000 dinara, svaki maloletni još oko 2.800 dinara. Korisnik socijalne pomoći ima pravo na besplatni obrok, udžbenike, dete mu ne plaća vrtić, školarine. Ima pravo na to da se, zavisno od lokalne samouprave, u potpunosti oslobađa plaćanja računa za električnu energiju, grejanje, infostan i slično, ili se ti računi značajno umanjuju. Kao korisnik novčane socijalne pomoći ima pravo na tri meseca godišnje da dobije jednokratnu socijalnu pomoć, dakle, u gotovini lokalna samouprava daje onoliko koliko može. Po pravilu, korisnici novčane socijalne pomoći dobijaju besplatan ogrev, vrlo često od Crvenog krsta pakete hrane, pakete higijene, odeću... Kad sve to saberete, a zašto ne biste radili za to?
E, to je problem! Da, verovatno neće imati vremena, moraće da izaberu. Ovih dana ćemo izaći sa preciznim podacima, ali da li znate koliko je prosek primanja socijalne pomoći u Srbiji? Pet godina. A imate značajan procenat ljudi koji je primaju duže od 15 godina, a radno su sposobni. Nigde na svetu se socijalna pomoć ne prima u neograničenom vremenskom periodu, svuda je određen broj godina tokom kojih možete da primate socijalnu pomoć, posle toga morate da nađete posao, ako ste radno sposobni. Kod nas, teoretski, možete da primate socijalnu pomoć od svoje 7 do 77 godine. Pa ne može. Znate li koliko mi dajemo za socijalnu pomoć svakog meseca? Skoro 14 milijardi dinara. Znate koliko je to para za ovu zemlju? Budžet mog ministarstva je oko trećine ukupnog budžeta Vlade Srbije, a od toga skoro 94 procenata odlazi na socijalna davanja.
I to je u redu, hoćemo, nismo smanjili ni dinar socijalna davanja, ali ne možete da napravite od socijalne pomoći zanimanje. Jer to nije zanimanje, to nije profesija. To je trenutak kada vam je teško, kada država treba da vam pomogne jer tome i služi. Napade sam slušao, ali niko mi još nije objasnio zašto je problem da se radi. Što je loše raditi jedan period svog vremena za socijalnu pomoć? Niko neće to da izjednači sa osmočasovnim radnim vremenom. Ali izvinite, padne sneg – što je problem da se pomogne u čišćenju? Znate, svetska istraživanja su pokazala da osobi koja 12 meseci nema obavezu, ne radi, treba najmanje 12 meseci da se vrati u ono što nazivamo radnom kondicijom, da se navikne.
Radna grupa radi na izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom. Bilo je desetak sastanaka radne grupe u kojoj su ministri, predstavnici raznih nadležnih ministarstava, predstavnici NVO i stručnjaci. Osnovna ideja je da finansiranje bude preciznije, da se finansiraju oni kojima je potrebno i da se finansira odgovorno roditeljstvo. Do sada, da biste dobili dečiji dodatak, bili ste dužni da dokažete da vam se dete upisalo u školu. To se lako dokaže, dete se upiše u školu i onda se pusti na ulicu. To ne može, hoćemo da finansiramo odgovorno roditeljstvo. Sad će morati da dokaže i da dete redovno ide u školu. A dobijaju i besplatne udžbenike.
Vučić će opet ubedljivo pobediti
Neće izgubiti, pobediće i pobediće ubedljivo. Jesu reforme bolne, ali nema drugog plana. Mislim da je narod to razumeo. I, da, pobedićemo na sledećim izborima. Niko nije ponudio alternativu. Niko nije rekao ''dobro, jasno je da smo dužni, da imamo rupu u budžetu i nju ćemo zakrpiti tako i tako''. Mi smo rekli štednjom, a drugi put i dalje niko ne nudi. Bili smo pre nekoliko dana u Gerontološkom centru, zar nama ne bi bilo prijatnije da dođemo kod naših roditelja i da kažemo da dižemo penzije? Više bi nas voleli.
Moramo da radimo na tome da pomoć stigne do onih kojima zaista treba. Isto kao kada je reč o socijalnoj pomoći. Korisnici socijalne pomoći su se masovno odazvali, uostalom tako će promeniti svoj socijalni status, tako će se možda preporučiti budućemo poslodavcu.
Zavisi šta sam završio. Da je IT, imao bih pet ponuda, pa bih razmišljao. Da je pravo, kao što jesam, ili ekonomija, otišao bih u Zavod za zapošljavanje, gledao bih da dobijem stručnu praksu ako je moguće, zato što bi me onda poslodavac primio na određeni broj meseci, država bi subvencionisala deo moje zarade, a poslodavac bi bio dužan da me kada to istekne određen period drži na plati kako bih stekao iskustvo.
Ne bih bio u Vladi da nemam. Imam apsolutno poverenje u Aleksandra. Uostalom, on i ja se znamo, nepristajno je pričati koliko godina, pa da se vidi koliko smo stari. (smeh) Znamo se dvadesetak godina. Pokret socijalista i SNS sarađuju od osnivanja, i što je važnije od mog poverenja jeste da Srbija ima poverenja u Vučića. To je ključno.
Velike sile, naravno. Ovde se naviklo na političare koji prvo odu u ambasadu, pitaju tamo za mišljenje, a onda se vrate u Vladu Srbije i sprovedu to mišljenje. Onda se pojavio predsednik vlade, koji kaže moje mišljenje se formira u Vladi Srbije, u Beogradu, na ulicama Srbije. I to smeta. A pogotovu, kada uzmete u obzir da je reč o premijeru koji ima ogromno poverenje u narodu, pa ne možete da ga ucenjujete izborima. Znate, veliki i moćni vole male, vole da imaju predsednika vlade koji ima podršku od 15-20 odsto i onda čim im nešto zasmeta kažu ''idemo na izbore''. A on se naravno uplaši i uradi šta god žele od njega. Ovom premijeru ne možete to da radite. Njemu odgovaraju izbori, može svaki dan na izbore. Hoćete izbore? Nije problem, ići ćemo na izbore, ali nećemo da radimo kako vi kažete.
Znate kako, svi se nude da postanu vlast. Sve političke partije koje su uslovno rečeno vlast kad god mogu, ponude se ne bi li bile deo vlasti.
Prvo što im fali jeste da prestanu da budu toliko ostrašćeni, da prestanu sa bezrazložnom mržnjom. Nismo smanjili socijalna davanja. Pa zar niko nije mogao da kaže ''dobro je što niste, a mislimo da je loše sve drugo što ste uradili''. Drugo, oni vode politiku tako što su je formulisali na vrlo jednostavnom postulatu – ''mi mrzimo Vučića''. To je njihovo objašnjenje šta god da rade, i šta god Vučić uradi, izlaze sa postavkom ''zato što je on to uradio, mi smo protiv toga''.
Ne. Zakon o zapošljavanju stranaca je poslednji put donet 1978. godine, i sve ove godine mi smo zapošljavali strance po zakonu od prošlog veka. Kad smo ga doneli opozicija je takođe glasala za njega, odnosno nije glasala protiv, pošto se na glasanju, kako to obično biva, pojavilo dva ili tri poslanika. A nisu mogli da kažu ''ovo je dobar zakon''. Valjda da ne bi objašnjavali strancima zašto su glasali protiv modernog zakona.
Nemojte me kuditi zbog odeće
Crno je uvek elegantno, gde god se pojavite u crnom, što se kaže, pristali ste. Drugo, najveći deo dana provodim van kancelarije, među ljudima. Kad imate belu košulju, lako se isprlja. Ako me zbog nečega treba hvaliti, nemojte me hvaliti zbog odeće. Ako me zbog nečega treba kuditi, nemojte zbog odeće. To je jedino nevažno od svega što radim.
Nedostatak im je i to što su površni. Mi branimo budžet i izađe jedan od poslanika DS i žestoko me napadne, kaže ''vi ste opredelili nekoliko milijardi dinara za privremene i povremene poslove, zapošljavate partijsku vojsku''. Samo da je pročitao ono što je bilo napisano sitnim slovima, video bi da je to novac koji je predviđen za hranitelje, za hraniteljske porodice. Oni se plaćaju iz budžeta ovog ministarstva kroz instituciju privremenih i povremenih poslova, zato što ne mogu da budu u stalnom radnom odnosu. Znate, u Srbiji ima skoro 7.000 dečaka i devojčica koji žive u hraniteljskim porodicama. Samo da je pogledao da je reč o novcu namenjenom hraniteljskim porodicama izbegao bi tu blamažu. Ali ne, on je jer se nije dovoljno udubio i potrudio da ima potpunu informaciju, video tu prostor da napadne.
Pa ne znam, ja ne bih voleo da je tako. Ja jesam levičar, ali ne onaj koji je lupao u bubnjeve zato što je tako komotnije. Ja to radim. Znate, meni se zamera ovo i ono, a niko neće da kaže da smo mi jedina vlada u Evropi koja nije smanjila socijalna davanja u godini krize. To je levica. Nije možda marketinški zgodno, ali to je levica. Ne verujem da sam poslednji, PS je sastavljen od levičara. A znate, nije levica u Srbiju ušla na ruskim tenkovima. Nije došla 1944, levica u Srbiji je stvar karaktera. Mi smo nekad živeli ono što se zove porodična zadruga, nekoliko generacija je živelo zajedno i međusobno se pomagalo. Levica je drugo ime, levica je solidarnost. To je u duši srpskog naroda.
PS nije član SI i nikada neće postati, to je internacionala koja nas je bombardovala. I ja ne verujem da levica može da bombarduje suverenu zemlju. SNS u svom programu ima i neke elemente koji su veoma levičarski. Znate, kad razgrnete ideološku mržnju i pogledate sa strane šta radi ova vlada – jesmo li mi zaštitili najsiromašnije? Jesmo. Da li to traži Siriza u Grčkoj? Traži. Jesmo li mi ti koji su obezbedili da socijalna davanja ne padaju? Pa, jesmo. Traži li to Siriza u Grčkoj? Traži. Jesmo li mi obezbedili da najsiromašniji budu energetski zaštićeni? Jesmo. Traži li to Siriza u Grčkoj? Pa traži. Dakle, pogledajte šta radimo, to je vrlo levičarski.
Naravno da jesam, navijao sam za njih. Uostalom, PS i Siriza sarađuju dugi niz godina. U vreme kada nisu znali ko je i šta je Siriza, Siriza je bila gost na kongresu PS. Cipras je pre mesec dana bio gost PS i moj lični u Beogradu. Što dovoljno govori koliko mu je stalo do Srbije. Znate, kada su izbori, nemate vremena ni za šta drugo, a on je našao vremena. U tom trenutku, to nikome nije bilo zanimljivo.
Dobar levičar je dobar hrišćanin i dobar čovek
Za mene je levica ispunjen i srećan čovek. Da bi on to bio, on mora da ispuni čitavo svoje biće. Čovek je socijalno biće, čovek je seksualno biće, čovek je i nacionalno biće i religijsko biće. Nikada to levica nije sagledavala u celini. To mora da uradi. Levica to mora da prihvati. Jednostavno mi smo evoluirali, trajali smo. Znate kako se kaže, ako hoćete da prepričate Bibliju, Talmud, Kuran, stojeći na jednoj nozi, dakle veoma kratko, onda bi se suština svela na jednu rečenicu – "ne čini drugima što ne želiš da čine tebi". Svako ko se vodi tom premisom, dobar je levičar, dobar je hrišćanin, dobar je čovek.
Demokratska stranka se nije oglašavala programom, niko nije primetio. Kad je postao vlast u Grčkoj i kada je svima postalo jasno da je to nešto što ima budućnost, onda je DS odlučila da je ona Siriza.
Može, nikakav problem, neka se vrati nekoliko godina unazad pa neka sve to uradi u vremenu kada je bio na vlasti. Ali može i ovako. Da ga obavestim, oni su vlast u Vojvodini. Sve što Borko govori, neka sprovede u Vojvodini. Odmah neka oprosti sve dugove, neka ne naplaćuje struju, neka minimalnu zaradu podigne na 500 evra. Odmah. Eto, on ima priliku, ja nemam. Samo znamo i vi i ja da od toga nema ništa.
Mi smo više levo od SPS, to se vidi i po ministarstvu koje vodimo. Ali mi smo odgovorna levica, znate, u SPS-u, oni su politički mudro, skoro pa prećutali Zakon o radu. Mi nismo, mi smo rekli ''znamo da je težak, znamo da će biti mnogo sukoba oko njega''.
To će da proceni premijer, ne ja. Činjenica je da SNS, odnosno naša lista ima potrebnu većinu, da može sama da vlada, da joj ne treba niko. Ali mislim da je dobro što smo i drugima otvorili vrata, a o ostalom će predsednik vlade da odluči.
Ne, pitanje je ovako: ''Ima li neko ko je živeo u socijalizmu, a da ne žali”.
Mislim da je to nepotrebno, mislim da sudovi ne mogu da određuju istoriju, ona se dokazala i bez sudova. Mislim da je nepotrebno prizivati opet tu podelu srpskog naroda. Ako mene lično i ideološki pitate, ja ne mislim da je bio antifašista. Ne mislim da je bio dosledni borac protiv okupatora, on je to radio povremeno, sporadično. Uostalom, nije poslušao ni svog vrhovnog komandanta, kada je kralj naredio svim jedinicama Jugoslovenske vojske u otadžbini da se priključe Narodno-oslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije 1944. godine kada je potpisan sporazum između Tita i tadašnjeg predsednika vlade. Odbio je.
Ošišao sam se da ne bih ličio na Boru Čorbu
Starost. Ošišao sam se sa 38 godina, čini mi se. Jednostavno dođe čovek u neke godine kad to nije primereno, jednostavno opada kosa. Sretne me Bora Čorba u jednom trenutku i pita me: ''Dobro, Aco, što se ošiša?'', a ja mu kažem: ''Boro, počeo sam da ličim na tebe, a to je neprihvatljivo''.
Moje mišljenje je nevažno, ali šta god da bude, poštovaću odluku suda. Ali moje lično mišljenje je da tu podelu ne treba buditi.
Bler je vodio Britaniju u trenutku kada je bombardovala Srbiju i to sigurno neću nikad opravdati. Nikad neću reći lepu reč za to vreme ili ulogu koju je on tada imao. Kada su demokrate 2000. godine došle na vlast, postavile su crveni tepih sa Havijera Solanu i sve predstavnike NATO bombardera. Rehabilitovali su ih, rekli ''izvinite što ste nas tukli''. Ali voleo bih da naučim nešto od svih, i od Blera, od svakog ko je radio nešto ozbiljno u životu. A voditi Veliku Britaniju je ozbiljna stvar.
Govorio je o svom prvom i drugom mandatu i razlici među njima. Prvi mandat podrazumeva najteže stvari, u drugom možete da radite lepše, koje su i popularnije.
Svaki ministar Vlade Srbije je zadužen za Kosovo i Metohiju i samo tako ćemo pokazati da nam je dovoljno stalo i da ćemo se boriti. Ako neko kaže ''uslov je da priznate Kosovo'', pa, izvinite, to bi morala da uradi vlada, čiji sam ja deo. I ova vlada to ne bi uradila, i šta je loše da se kaže da je tako. Samo da suštinu nisu kritikovali, nema veze što mene jesu.
Uživao sam u radu na stripu "Alan Ford", stari paralitik mi je najbolji lik
Možda zvuči paradoksalno, ali Njegova Visost Broj Jedan sa svojim fantastičnim talentom da situaciju okrene u svoju korist... Stari paralitičar: “Suviše sam star da pođem sa tobom, ali...” (smeh)
Pa general Vor, on je klasičan primer CIA, najgoreg... Koji radi u Ministarstvu za istraživanje ruda i gubljenje vremena... (smeh)
Pa to bi bila čitava garnitura od 2000. pa do promene vlasti. Svi zajedno. Svi su sprovodili pljačkašku privatizaciju, otimali sirotinji i davali bogatima. Zamislite da se nije sprovela takva privatizacija, šta bismo imali da prodamo ili nadogradimo? Mi smo doneli takav Zakon o privatizaciji po kome ima prednost, ne pravno lice jer mora da pokaže odakle mu novac, da plati porez, nego prednost ima fizičko lice koje donosi keš? Tako da, garnitura od 2000. godine jeste Superhik.
Bio sam godinama recezent ''Alana Forda'' i baš sam uživao u tome i još su me plaćali.
Pročitajte i:
