ВУЛИН: Послодавац мора да вас исплати, нема рочишта, само дођете у суд
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин у интервјуу за Србију Данас отворено говори о ефектима примене толико оспораваног Закона о раду и како да наплатите своју зараду ако вас газда не исплаћује, а износи и своје импресије и мишљење о премијеру Вучићу, српској опозицији, грчкој Сиризи, Тонију Блеру и рехабилитацији ђенерала Драже Михаиловића. Осим тога, открива и шта мисли о религији, зашто носи црну кошуљу, зашто је ошишао дугу косу и какве везе има са легендарним стрипом "Алан Форд".
Примењује се озбиљно. Закон о раду је добар пример каква је Србија. Сећате се буке и беса - ''strašno, масовна отпуштања, закон пре тога по коме је отпуштено 400.000 људи је био диван и ми га бранимо''. Сад више нико не помиње Закон о раду, подразумева се да је то добар закон, чак га ни синдикати више не споре.
Према подацима анкете о радној снази незапосленост у Србији је 17,6 одсто, то је последњи податак, из последњег квартала 2014. године. Мислим да је то и даље веома високо, али ако то упоредите са 25,6 одсто, то је значајан напредак.
Наравно да има и новог запошљавања. Ми егзактно можемо да потврдимо да је 40.000 радника пријављено на основу инспекције рада. Дакле, то су решења која је инспекција донела и која су спроведена, то је егзактан податак који се да измерити. До краја месеца ћу изаћи са подацима шта инспекција ради и колико милиона смо добили од инспекције рада кроз прекршајне поступке. Опозиција често критикује статистику, они воле да ратују са чињеницама – ''ако ми имамо закључак да је у земљи лоше, ако ви имате неку другу чињеницу то се никог не тиче''. Завод за статистику је референтна установа призната у целом свету, једино се њихови подаци признају. Али оно што не можете да лажирате, шта год ви измишљали, то је количина новца која се слије у ПИО фонд и Републички завод за здравствено осигурање. У овом месецу, у односу на прошлу годину количина новца који долази као допринос у ПИО фонд повећана је за 11 одсто. Значи, нема ту лажи, нема преваре – количина новца је повећана, што значи већи број осигураника него што је био. Тачка.
Ако се нешто лоше деси вашем раднику на црно, идете у затвор!
Биће их увек, има их и у Њујорку. Немогуће је добити прецизне податке, али претпоставка је да их може бити до 30 одсто, што је веровали или не, европски просек. Али свеједно, то је за нас неприхватљиво, јер је лоше за радника ком се не уплаћују доприноси за пензију, здравствено, социјално, веома лоше и за државу, а лоше и за послодавца. Када имате непријављеног радника, ви не можете да га обезбедите, не можете да му дате одговарајуће мере заштите на раду и ако се нешто деси, то није прекршај – идете у затвор.
Да. На крају сваког месеца послодавац је дужан да вам изда обрачунски листић, чак и ако вам исплати плату, он је дужан да вам изда листић на коме пише колико новца је требало да добијете, колико имате радних сати и тако даље. Тај обрачунски листић сада пред судовима има снагу извршне исправе, дакле – он је меница.
То је кривично дело и морате се обратити инспекцији рада. Јавите нам, обавезно нам јавите, одмах ће инспектор изаћи на терен.
То се регулише по старом. Али видите, не може ни обрачунски листић да вам донесе новац, уколико га фирма нема на рачуну. Нема закона који прави успешну фирму. Ја увек саветујем радницима да користе институцију обрачунског листића. Нема адвоката, нема рочишта, само се појавите на суду. Послодавац је дужан да упари обрачунске листиће и онда се каже ''да, то је оригиналан обрачунски листић''.
Наравно да може. Ово је један од начина борбе јер радник има меницу за своју зараду. Као што видите, и држава се другачије понаша, многа наша драга лица естраде су морала да објашњавају одакле им имовина, за коју су по правилу објашњавали да је заправо немају – ''to је од маме, бабе, тате''. Али мења се и то, наплата пореза је значајно повећана.
Наравно да има незадовољства, и ја сам незадовољан, и мени је смањена плата, ко може бити задовољан због тога? Али мислим да су људи разумели зашто се то ради. Ми имамо врло једноставан избор – или да ова генерација почне да уређује државу и да штеди и сноси трошкове свог живота или да то пребацимо на своју децу. Ја бих, ипак, волео да то урадим ја, као и сваки родитељ мислим да треба ја да поднесем терет да то не би морао да ради мој син. Мислим да су људи то разумели, наравно незадовољства има и оно је оправдано – нису људи криви, нису они направили те дугове, али не можемо да се вратимо назад у 2008. годину па да кажемо: ''Е, оно повећање плата и пензија које ће нас упропастити, то нећемо урадити''. Нажалост, повратак у прошлост је немогућ. Нема онога “Бацк то the футуре” као на филму. Једноставно, морамо сви да поднесемо последице лоших одлука претходних влада.
Наравно да је почела, и стварно је нечувено, ја се просто питам одакле ми храбрости да спроведем закон који је донела Демократска странка. По Закону о социјалној заштити из 2011. године пише да је радна активација једна од могућности која је предвиђена законом, али ДС је имала један велики проблем – она никада није спроводила законе које је доносила. Није спроводила законе као такве, имала је алергију према њима као таквима. Демократска странка је говорила да је то фашистичка одлука, али занимљиво, кад је Велика Британија донела такву одлуку, нису отишли пред амабасаду да протестују.
Ја мислим да је добро да радите и природно је да радите за оно што добијате. Како ја да објасним некоме ко ради за минималац који износи 21.054 динара и нема социјалну помоћ да он мора да устаје свако јутро и да одлази на посао, а онај ко прима социјалну помоћ која је приближно истог износа када се све сабере, не мора да ради, а здрав је и радно способан.
Социјална помоћ за основно право, значи када је у питању основни носилац социјалне помоћи, је 8.000 динара. Сваки пунолетни члан породице добија још око 3.000 динара, сваки малолетни још око 2.800 динара. Корисник социјалне помоћи има право на бесплатни оброк, уџбенике, дете му не плаћа вртић, школарине. Има право на то да се, зависно од локалне самоуправе, у потпуности ослобађа плаћања рачуна за електричну енергију, грејање, инфостан и слично, или се ти рачуни значајно умањују. Као корисник новчане социјалне помоћи има право на три месеца годишње да добије једнократну социјалну помоћ, дакле, у готовини локална самоуправа даје онолико колико може. По правилу, корисници новчане социјалне помоћи добијају бесплатан огрев, врло често од Црвеног крста пакете хране, пакете хигијене, одећу... Кад све то саберете, а зашто не бисте радили за то?
Е, то је проблем! Да, вероватно неће имати времена, мораће да изаберу. Ових дана ћемо изаћи са прецизним подацима, али да ли знате колико је просек примања социјалне помоћи у Србији? Пет година. А имате значајан проценат људи који је примају дуже од 15 година, а радно су способни. Нигде на свету се социјална помоћ не прима у неограниченом временском периоду, свуда је одређен број година током којих можете да примате социјалну помоћ, после тога морате да нађете посао, ако сте радно способни. Код нас, теоретски, можете да примате социјалну помоћ од своје 7 до 77 године. Па не може. Знате ли колико ми дајемо за социјалну помоћ сваког месеца? Скоро 14 милијарди динара. Знате колико је то пара за ову земљу? Буџет мог министарства је око трећине укупног буџета Владе Србије, а од тога скоро 94 процената одлази на социјална давања.
И то је у реду, хоћемо, нисмо смањили ни динар социјална давања, али не можете да направите од социјалне помоћи занимање. Јер то није занимање, то није професија. То је тренутак када вам је тешко, када држава треба да вам помогне јер томе и служи. Нападе сам слушао, али нико ми још није објаснио зашто је проблем да се ради. Што је лоше радити један период свог времена за социјалну помоћ? Нико неће то да изједначи са осмочасовним радним временом. Али извините, падне снег – што је проблем да се помогне у чишћењу? Знате, светска истраживања су показала да особи која 12 месеци нема обавезу, не ради, треба најмање 12 месеци да се врати у оно што називамо радном кондицијом, да се навикне.
Радна група ради на изменама Закона о финансијској подршци породица са децом. Било је десетак састанака радне групе у којој су министри, представници разних надлежних министарстава, представници НВО и стручњаци. Основна идеја је да финансирање буде прецизније, да се финансирају они којима је потребно и да се финансира одговорно родитељство. До сада, да бисте добили дечији додатак, били сте дужни да докажете да вам се дете уписало у школу. То се лако докаже, дете се упише у школу и онда се пусти на улицу. То не може, хоћемо да финансирамо одговорно родитељство. Сад ће морати да докаже и да дете редовно иде у школу. А добијају и бесплатне уџбенике.
Вучић ће опет убедљиво победити
Неће изгубити, победиће и победиће убедљиво. Јесу реформе болне, али нема другог плана. Мислим да је народ то разумео. И, да, победићемо на следећим изборима. Нико није понудио алтернативу. Нико није рекао ''добро, јасно је да смо дужни, да имамо рупу у буџету и њу ћемо закрпити тако и тако''. Ми смо рекли штедњом, а други пут и даље нико не нуди. Били смо пре неколико дана у Геронтолошком центру, зар нама не би било пријатније да дођемо код наших родитеља и да кажемо да дижемо пензије? Више би нас волели.
Морамо да радимо на томе да помоћ стигне до оних којима заиста треба. Исто као када је реч о социјалној помоћи. Корисници социјалне помоћи су се масовно одазвали, уосталом тако ће променити свој социјални статус, тако ће се можда препоручити будућемо послодавцу.
Зависи шта сам завршио. Да је ИТ, имао бих пет понуда, па бих размишљао. Да је право, као што јесам, или економија, отишао бих у Завод за запошљавање, гледао бих да добијем стручну праксу ако је могуће, зато што би ме онда послодавац примио на одређени број месеци, држава би субвенционисала део моје зараде, а послодавац би био дужан да ме када то истекне одређен период држи на плати како бих стекао искуство.
Не бих био у Влади да немам. Имам апсолутно поверење у Александра. Уосталом, он и ја се знамо, непристајно је причати колико година, па да се види колико смо стари. (смех) Знамо се двадесетак година. Покрет социјалиста и СНС сарађују од оснивања, и што је важније од мог поверења јесте да Србија има поверења у Вучића. То је кључно.
Велике силе, наравно. Овде се навикло на политичаре који прво оду у амбасаду, питају тамо за мишљење, а онда се врате у Владу Србије и спроведу то мишљење. Онда се појавио председник владе, који каже моје мишљење се формира у Влади Србије, у Београду, на улицама Србије. И то смета. А поготову, када узмете у обзир да је реч о премијеру који има огромно поверење у народу, па не можете да га уцењујете изборима. Знате, велики и моћни воле мале, воле да имају председника владе који има подршку од 15-20 одсто и онда чим им нешто засмета кажу ''идемо на изборе''. А он се наравно уплаши и уради шта год желе од њега. Овом премијеру не можете то да радите. Њему одговарају избори, може сваки дан на изборе. Хоћете изборе? Није проблем, ићи ћемо на изборе, али нећемо да радимо како ви кажете.
Знате како, сви се нуде да постану власт. Све политичке партије које су условно речено власт кад год могу, понуде се не би ли биле део власти.
Прво што им фали јесте да престану да буду толико острашћени, да престану са безразложном мржњом. Нисмо смањили социјална давања. Па зар нико није могао да каже ''добро је што нисте, а мислимо да је лоше све друго што сте урадили''. Друго, они воде политику тако што су је формулисали на врло једноставном постулату – ''ми мрзимо Вучића''. То је њихово објашњење шта год да раде, и шта год Вучић уради, излазе са поставком ''зато што је он то урадио, ми смо против тога''.
Не. Закон о запошљавању странаца је последњи пут донет 1978. године, и све ове године ми смо запошљавали странце по закону од прошлог века. Кад смо га донели опозиција је такође гласала за њега, односно није гласала против, пошто се на гласању, како то обично бива, појавило два или три посланика. А нису могли да кажу ''ово је добар закон''. Ваљда да не би објашњавали странцима зашто су гласали против модерног закона.
Немојте ме кудити због одеће
Црно је увек елегантно, где год се појавите у црном, што се каже, пристали сте. Друго, највећи део дана проводим ван канцеларије, међу људима. Кад имате белу кошуљу, лако се испрља. Ако ме због нечега треба хвалити, немојте ме хвалити због одеће. Ако ме због нечега треба кудити, немојте због одеће. То је једино неважно од свега што радим.
Недостатак им је и то што су површни. Ми бранимо буџет и изађе један од посланика ДС и жестоко ме нападне, каже ''ви сте определили неколико милијарди динара за привремене и повремене послове, запошљавате партијску војску''. Само да је прочитао оно што је било написано ситним словима, видео би да је то новац који је предвиђен за хранитеље, за хранитељске породице. Они се плаћају из буџета овог министарства кроз институцију привремених и повремених послова, зато што не могу да буду у сталном радном односу. Знате, у Србији има скоро 7.000 дечака и девојчица који живе у хранитељским породицама. Само да је погледао да је реч о новцу намењеном хранитељским породицама избегао би ту бламажу. Али не, он је јер се није довољно удубио и потрудио да има потпуну информацију, видео ту простор да нападне.
Па не знам, ја не бих волео да је тако. Ја јесам левичар, али не онај који је лупао у бубњеве зато што је тако комотније. Ја то радим. Знате, мени се замера ово и оно, а нико неће да каже да смо ми једина влада у Европи која није смањила социјална давања у години кризе. То је левица. Није можда маркетиншки згодно, али то је левица. Не верујем да сам последњи, ПС је састављен од левичара. А знате, није левица у Србију ушла на руским тенковима. Није дошла 1944, левица у Србији је ствар карактера. Ми смо некад живели оно што се зове породична задруга, неколико генерација је живело заједно и међусобно се помагало. Левица је друго име, левица је солидарност. То је у души српског народа.
ПС није члан СИ и никада неће постати, то је интернационала која нас је бомбардовала. И ја не верујем да левица може да бомбардује суверену земљу. СНС у свом програму има и неке елементе који су веома левичарски. Знате, кад разгрнете идеолошку мржњу и погледате са стране шта ради ова влада – јесмо ли ми заштитили најсиромашније? Јесмо. Да ли то тражи Сириза у Грчкој? Тражи. Јесмо ли ми ти који су обезбедили да социјална давања не падају? Па, јесмо. Тражи ли то Сириза у Грчкој? Тражи. Јесмо ли ми обезбедили да најсиромашнији буду енергетски заштићени? Јесмо. Тражи ли то Сириза у Грчкој? Па тражи. Дакле, погледајте шта радимо, то је врло левичарски.
Наравно да јесам, навијао сам за њих. Уосталом, ПС и Сириза сарађују дуги низ година. У време када нису знали ко је и шта је Сириза, Сириза је била гост на конгресу ПС. Ципрас је пре месец дана био гост ПС и мој лични у Београду. Што довољно говори колико му је стало до Србије. Знате, када су избори, немате времена ни за шта друго, а он је нашао времена. У том тренутку, то никоме није било занимљиво.
Добар левичар је добар хришћанин и добар човек
За мене је левица испуњен и срећан човек. Да би он то био, он мора да испуни читаво своје биће. Човек је социјално биће, човек је сексуално биће, човек је и национално биће и религијско биће. Никада то левица није сагледавала у целини. То мора да уради. Левица то мора да прихвати. Једноставно ми смо еволуирали, трајали смо. Знате како се каже, ако хоћете да препричате Библију, Талмуд, Куран, стојећи на једној нози, дакле веома кратко, онда би се суштина свела на једну реченицу – "не чини другима што не желиш да чине теби". Свако ко се води том премисом, добар је левичар, добар је хришћанин, добар је човек.
Демократска странка се није оглашавала програмом, нико није приметио. Кад је постао власт у Грчкој и када је свима постало јасно да је то нешто што има будућност, онда је ДС одлучила да је она Сириза.
Може, никакав проблем, нека се врати неколико година уназад па нека све то уради у времену када је био на власти. Али може и овако. Да га обавестим, они су власт у Војводини. Све што Борко говори, нека спроведе у Војводини. Одмах нека опрости све дугове, нека не наплаћује струју, нека минималну зараду подигне на 500 евра. Одмах. Ето, он има прилику, ја немам. Само знамо и ви и ја да од тога нема ништа.
Ми смо више лево од СПС, то се види и по министарству које водимо. Али ми смо одговорна левица, знате, у СПС-у, они су политички мудро, скоро па прећутали Закон о раду. Ми нисмо, ми смо рекли ''знамо да је тежак, знамо да ће бити много сукоба око њега''.
То ће да процени премијер, не ја. Чињеница је да СНС, односно наша листа има потребну већину, да може сама да влада, да јој не треба нико. Али мислим да је добро што смо и другима отворили врата, а о осталом ће председник владе да одлучи.
Не, питање је овако: ''Има ли неко ко је живео у социјализму, а да не жали”.
Мислим да је то непотребно, мислим да судови не могу да одређују историју, она се доказала и без судова. Мислим да је непотребно призивати опет ту поделу српског народа. Ако мене лично и идеолошки питате, ја не мислим да је био антифашиста. Не мислим да је био доследни борац против окупатора, он је то радио повремено, спорадично. Уосталом, није послушао ни свог врховног команданта, када је краљ наредио свим јединицама Југословенске војске у отаџбини да се прикључе Народно-ослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије 1944. године када је потписан споразум између Тита и тадашњег председника владе. Одбио је.
Ошишао сам се да не бих личио на Бору Чорбу
Старост. Ошишао сам се са 38 година, чини ми се. Једноставно дође човек у неке године кад то није примерено, једноставно опада коса. Сретне ме Бора Чорба у једном тренутку и пита ме: ''Добро, Ацо, што се ошиша?'', а ја му кажем: ''Боро, почео сам да личим на тебе, а то је неприхватљиво''.
Моје мишљење је неважно, али шта год да буде, поштоваћу одлуку суда. Али моје лично мишљење је да ту поделу не треба будити.
Блер је водио Британију у тренутку када је бомбардовала Србију и то сигурно нећу никад оправдати. Никад нећу рећи лепу реч за то време или улогу коју је он тада имао. Када су демократе 2000. године дошле на власт, поставиле су црвени тепих са Хавијера Солану и све представнике НАТО бомбардера. Рехабилитовали су их, рекли ''извините што сте нас тукли''. Али волео бих да научим нешто од свих, и од Блера, од сваког ко је радио нешто озбиљно у животу. А водити Велику Британију је озбиљна ствар.
Говорио је о свом првом и другом мандату и разлици међу њима. Први мандат подразумева најтеже ствари, у другом можете да радите лепше, које су и популарније.
Сваки министар Владе Србије је задужен за Косово и Метохију и само тако ћемо показати да нам је довољно стало и да ћемо се борити. Ако неко каже ''услов је да признате Косово'', па, извините, то би морала да уради влада, чији сам ја део. И ова влада то не би урадила, и шта је лоше да се каже да је тако. Само да суштину нису критиковали, нема везе што мене јесу.
Уживао сам у раду на стрипу "Алан Форд", стари паралитик ми је најбољи лик
Можда звучи парадоксално, али Његова Висост Број Један са својим фантастичним талентом да ситуацију окрене у своју корист... Стари паралитичар: “Сувише сам стар да пођем са тобом, али...” (смех)
Па генерал Вор, он је класичан пример ЦИА, најгорег... Који ради у Министарству за истраживање руда и губљење времена... (смех)
Па то би била читава гарнитура од 2000. па до промене власти. Сви заједно. Сви су спроводили пљачкашку приватизацију, отимали сиротињи и давали богатима. Замислите да се није спровела таква приватизација, шта бисмо имали да продамо или надоградимо? Ми смо донели такав Закон о приватизацији по коме има предност, не правно лице јер мора да покаже одакле му новац, да плати порез, него предност има физичко лице које доноси кеш? Тако да, гарнитура од 2000. године јесте Суперхик.
Био сам годинама рецезент ''Алана Форда'' и баш сам уживао у томе и још су ме плаћали.
Прочитајте и:
