WAVE 8: Šta sve radimo na Internetu! (FOTO)

Ovo osmo po redu globalno istraživanje sprovedeno je u 65 zemalja, među kojima su pored Srbije učestvovale i zemlje iz okruženja: Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija, što omogućava upoređivanje  rezultata dobijenih u Srbiji kako sa onima na svetskom nivou, tako i sa onima dobijenim u zemljama regiona. Inače, naša zemlja po četvrti put učestvuje u Wave istraživanju koje za cilj ima da utvrdi zašto potrošači na društvenim mrežama dele određene sadržaje, a neke ne, što je odlučujuće za uspšenu komunikaciju brendova.

Podaci su prikupljeni od preko 50 hiljada aktivnih korisnika interneta (koriste ga svakog ili svakog drugog dana) uzrasta od 16 do 54 godine što predstavlja reprezentativnu sliku potreba, pogleda i ponašanja  preko milijardu korisnika društvenih medija u svetu. Većina njih kao svoju najčešću aktivnost na internetu navodi gledanje video sadržaja, posećivanje različitih sajtova, kao i posećivanje profila svojih prijatelja i uređivanje vlastitih profila.

"Posle osam godina istraživanja, možemo da zaključimo da postoje samo pet osnovnih  ljudskih potreba kada se radi o upotrebi interneta. Današnji korisnici svetsku mrežu pre svega koriste za  učenje, građenje odnosa, zabavu, napredak  i priznanje", kaže Glen Parker, autor izveštaja.

Međutim, osnovne potrebe korisnika interneta variraju u različitim kategorijama ispitanika, na što moraju pažljivo da vode računa brendovi prilikom osmišljavanja i realizovanja svojih kampanja. Dok u evropskim zemljama ispitanici društvene medije pre svega cene zbog mogućnosti unapređenja društvenih odnosa, u ostatku sveta ih prvenstveno vide kao sredstvo zabave i opuštanja. Tako npr. konzumenti u Indiji (88 odsto) ili Meksiku (85 odsto) najčešće dele zanimljive sadržaje o proizvodima i uslugama. Sa druge strane to čini samo 60 odsto konzumenata u Velikoj Britaniji koji se pre svega vode radoznalošću koja je svojstvena britanskim potrošačima, i najviše vrednuju kad brend govori nešto novo ili neočekivano.

Dostupnost portabl uređaja (tableti, lap topovi, smartfoni) i WiFi mreže za posledicu ima da je većina korisnika najveći deo vremena online. Nemogućnost pristupa internetu  čini stresnim čak 57 odsto ispitanika na globalnom nivou.

"Društveni mediji fundamentalno su pomerili ambicije jedne generacije" ističe Parker i dodaje:  "Pozitivnu reakciju drugih na ono što kažemo ili uradimo nas čini srećnim, a to je slučaj i kada delimo sadržaje preko interneta. Brendovi  na ovo odgovaraju tako što mladim potrošačima nude sadržaje  koji podilaze njihovom egu i pomaže  im da ostvare svoje lične ciljeve."

Emotivno se vežemo i šerujemo sa drugim korisnicima. Deljenje sadržaja postalo je uobičajeni način svakodnevne komunikacije na svetskoj mreži. U godini u kojoj je reč “selfie” uvrštena u Oksfordski rečnik čak 45 odsto ispitanika kaže da deli svoje fotografije na mreži, što je postao najčešće šerovan sadržaj. Deljenje i komentarisanje naših sadržaja čini nas srećnim (43 odsto ispitanika), a ignorisanje neraspoloženim i nesrećnim (trećina ispitanika je nesrećna ukoliko ih neko blokira na nekoj od društvenih mreža).

Težimo da budemo prepoznati i popularni u internet zajednici, posebno mladi i to čak njih 43 odsto uzrasta od 16 godina, dok je to težnja samo 15 odsto onih uzrasta od 54 godine. Blogeri su tako postali model uzor za čak 46 odsto ispitanika.

Privatnost na internetu i dalje je glavna vest. Wave 8 otkriva zanimljivu dihotomiju oko želje da postanemo poznati na mreži i  naše potrebe  za očuvanjem anonimnosti . Zabrinutost za privatnost na mreži postepeno raste. Pre pet godina , 61 odsto  aktivnih internet korisnika bili su zabrinuti za iznošenje svojih ličnih podataka na mreži. Danas, posle skandala oko prisluškivanja i praćenja naših aktivnosti na internetu od strane  obaveštajnih službi ili hakovanja privatnih fotografija koje se nalaze na iCloudu taj strah ima dve trećine ispitanika. Međutim , naša želja  za privatnost  je različita. 58 odsto se slažem da bi voleli da ostane anoniman u svemu što rade na mreži , ali paradoksalno čak 47 odsto od onih koji žele da ostanu anonimni , kaže da bi voleli da budu poznati na mreži. Prema Parkeru ovo pokazuje "alarmantan nedostatak razumevanja  kako  sajtovi prikupljaju lične podatke” .

Veza između online prostora  i sposobnosti da zadovoljimo  naše ambicije postala je neizbrisivo povezana . Globalno, 20 odsto  ljudi misli da je društvena  mreža dobro mesto za razvoj biznisa. Tako su društveni mediji postali najbolje mesto da se steknu poslovni kontakti, izgradi karijera, upoznaju novi ljudi.

Uočena je i značajna promena, mobilni telefoni, i to smartfoni su postali vidljiviji od PC računara. Mnogi ispitanici na prvo mesto svojih potreba stavljaju dostupnost WiFi mreže  i pune baterije. U sklopu ovogodišnjeg istraživanja, važnost ljudske potrebe za povezivanjem u kombinaciji s rastom upotrebe  pametnih telefona otkriva zanimljiv uvid u ponašanje potrošača. Po prvi put u osam godina Wave istraživanja, smartfon  sada ima najveći prodor od bilo kog drugog uređaja (skoro duplirao više nego pre dve godine). Smartfoni su tako zamenili lap topove, tablete, ili obične mobilne telefone kao pravi uređaj za pristup mreži. Ove informacije nude  brendovima priliku za stvaranje prilagođene medijske strategije koja se obraća potrošaču.

"Upotreba smart telefona, deljenje sadržaja i potrošačke potrebe su  promenile način na koji komuniciramo. Pojave poput izazov polivanja kofom hladne vode pokazazuje da korisnici kada hoće da steknu poštovanje to čine kroz savršenu kombinaciju socijalnih i mobilnih tehnologija” zaključuje Parker.

Istraživanje Wave već osmu godinu za redom prati dinamične promene u sastavu društvenih medija, jačanje njihovog uticaja i rast broja korisnika. Iz kontinuiranog osmogodišnjeg praćenja fenomena društvenih medija proizilazi zaključak da nije samo reč o neviđenom rastu u korišćenju društvenih medija, nego o stvarnoj društvenoj evoluciji koja menja način komunikacije među ljudima.