WAVE 8: Шта све радимо на Интернету! (ФОТО)

Ово осмо по реду глобално истраживање спроведено је у 65 земаља, међу којима су поред Србије учествовале и земље из окружења: Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија, што омогућава упоређивање  резултата добијених у Србији како са онима на светском нивоу, тако и са онима добијеним у земљама региона. Иначе, наша земља по четврти пут учествује у Wave истраживању које за циљ има да утврди зашто потрошачи на друштвеним мрежама деле одређене садржаје, а неке не, што је одлучујуће за успшену комуникацију брендова.

Подаци су прикупљени од преко 50 хиљада активних корисника интернета (користе га сваког или сваког другог дана) узраста од 16 до 54 године што представља репрезентативну слику потреба, погледа и понашања  преко милијарду корисника друштвених медија у свету. Већина њих као своју најчешћу активност на интернету наводи гледање видео садржаја, посећивање различитих сајтова, као и посећивање профила својих пријатеља и уређивање властитих профила.

"После осам година истраживања, можемо да закључимо да постоје само пет основних  људских потреба када се ради о употреби интернета. Данашњи корисници светску мрежу пре свега користе за  учење, грађење односа, забаву, напредак  и признање", каже Глен Паркер, аутор извештаја.

Међутим, основне потребе корисника интернета варирају у различитим категоријама испитаника, на што морају пажљиво да воде рачуна брендови приликом осмишљавања и реализовања својих кампања. Док у европским земљама испитаници друштвене медије пре свега цене због могућности унапређења друштвених односа, у остатку света их првенствено виде као средство забаве и опуштања. Тако нпр. конзументи у Индији (88 одсто) или Мексику (85 одсто) најчешће деле занимљиве садржаје о производима и услугама. Са друге стране то чини само 60 одсто конзумената у Великој Британији који се пре свега воде радозналошћу која је својствена британским потрошачима, и највише вреднују кад бренд говори нешто ново или неочекивано.

Доступност портабл уређаја (таблети, лап топови, смартфони) и WiFi мреже за последицу има да је већина корисника највећи део времена online. Немогућност приступа интернету  чини стресним чак 57 одсто испитаника на глобалном нивоу.

"Друштвени медији фундаментално су померили амбиције једне генерације" истиче Паркер и додаје:  "Позитивну реакцију других на оно што кажемо или урадимо нас чини срећним, а то је случај и када делимо садржаје преко интернета. Брендови  на ово одговарају тако што младим потрошачима нуде садржаје  који подилазе њиховом егу и помаже  им да остваре своје личне циљеве."

Емотивно се вежемо и шерујемо са другим корисницима. Дељење садржаја постало је уобичајени начин свакодневне комуникације на светској мрежи. У години у којој је реч “селфие” уврштена у Оксфордски речник чак 45 одсто испитаника каже да дели своје фотографије на мрежи, што је постао најчешће шерован садржај. Дељење и коментарисање наших садржаја чини нас срећним (43 одсто испитаника), а игнорисање нерасположеним и несрећним (трећина испитаника је несрећна уколико их неко блокира на некој од друштвених мрежа).

Тежимо да будемо препознати и популарни у интернет заједници, посебно млади и то чак њих 43 одсто узраста од 16 година, док је то тежња само 15 одсто оних узраста од 54 године. Блогери су тако постали модел узор за чак 46 одсто испитаника.

Приватност на интернету и даље је главна вест. Wave 8 открива занимљиву дихотомију око жеље да постанемо познати на мрежи и  наше потребе  за очувањем анонимности . Забринутост за приватност на мрежи постепено расте. Пре пет година , 61 одсто  активних интернет корисника били су забринути за изношење својих личних података на мрежи. Данас, после скандала око прислушкивања и праћења наших активности на интернету од стране  обавештајних служби или хаковања приватних фотографија које се налазе на иЦлоуду тај страх има две трећине испитаника. Међутим , наша жеља  за приватност  је различита. 58 одсто се слажем да би волели да остане анониман у свему што раде на мрежи , али парадоксално чак 47 одсто од оних који желе да остану анонимни , каже да би волели да буду познати на мрежи. Према Паркеру ово показује "алармантан недостатак разумевања  како  сајтови прикупљају личне податке” .

Веза између online простора  и способности да задовољимо  наше амбиције постала је неизбрисиво повезана . Глобално, 20 одсто  људи мисли да је друштвена  мрежа добро место за развој бизниса. Тако су друштвени медији постали најбоље место да се стекну пословни контакти, изгради каријера, упознају нови људи.

Уочена је и значајна промена, мобилни телефони, и то смартфони су постали видљивији од ПЦ рачунара. Многи испитаници на прво место својих потреба стављају доступност WiFi мреже  и пуне батерије. У склопу овогодишњег истраживања, важност људске потребе за повезивањем у комбинацији с растом употребе  паметних телефона открива занимљив увид у понашање потрошача. По први пут у осам година Wave истраживања, смартфон  сада има највећи продор од било ког другог уређаја (скоро дуплирао више него пре две године). Смартфони су тако заменили лап топове, таблете, или обичне мобилне телефоне као прави уређај за приступ мрежи. Ове информације нуде  брендовима прилику за стварање прилагођене медијске стратегије која се обраћа потрошачу.

"Употреба смарт телефона, дељење садржаја и потрошачке потребе су  промениле начин на који комуницирамо. Појаве попут изазов поливања кофом хладне воде показазује да корисници када хоће да стекну поштовање то чине кроз савршену комбинацију социјалних и мобилних технологија” закључује Паркер.

Истраживање Wave већ осму годину за редом прати динамичне промене у саставу друштвених медија, јачање њиховог утицаја и раст броја корисника. Из континуираног осмогодишњег праћења феномена друштвених медија произилази закључак да није само реч о невиђеном расту у коришћењу друштвених медија, него о стварној друштвеној еволуцији која мења начин комуникације међу људима.