ZABORAVLJENA ZABAVA: Ko je za partiju flipera

Dve kovrdžave crnke u pocepanim teksas pantalonama prave balone od rozih žvakaćih guma. Ponosno reklamiraju pupak - majice su svezale ispod grudi. Obično svi gledaju u njihova zanosna tela, ali ne i sada. Dosadno im je, momak u čijoj su pratnji najmanje obraća pažnju na njih. Ali one ga neće ostaviti, jer on je šampion u igrajnju flipera. Upravo će drugi put da "obrne" igricu! Čuje se samo okidanje dugmića, jurišanje metalne loptice i muzika sa razglasa. Seoska je slava. Stigli su vagabundi, večite lutalice koje putuju od mesta do mesta donoseći video igrice - Mortal Kombat, Pakmen, Teken i neprevaziđene flipere. Šećerna vuna, kokice, kola na sudaranje, ringišpili... Sve je tu!

Zaboravili smo na stare dobre flipere i na to koliko radosti može da donese jedna jednostavna igra - nekoliko kuglica, dva dugmeta, dve palice ("fliperi") i prokleta rupa između njih. Naravno, samo ako imate love da kupite žetone.

Danas je kompjuter sve. Igrice su mnogo složenije. Ali teško da postoje igrljivije od starinskih poput flipera. Kada kažemo starinske, mislimo na nešto zaista staro - jer fliper je nastao krajem XVIII veka u Francuskoj! Bila je to verzija bilijara. Pravila se od drveta.

Verzija slična današnjoj nastala je tridesetih godina prošlog veka. Revoluciju je napravio izum koji se zove žeton. Ko može da kupi žeton, može i da igra. Uskoro su i zasvetleli jer su radili na struju.

Sedamdesetih i osamdesetih XIX veka izrada flipera postala je umetnost - proizvođači su utrkivali ko će osmisliti zanimljivije pozadine i maštovitije zadatke. Strip heroji, čudovišta, filmske legende - bezbroj njih našlo je svoje mesto u fliperima.

I na kompjuterima se ova igrica može "pikati". Moguće je čak i "tiltovati" mašinu - kada se palice zamrznu jer igrač previše drma, lupa i udara fliper. Ali nije to taj osećaj. Draž flipera je bila u druženju i to kompjuteri ne mogu da zamene. Žetoni su bili pravo blago, cenila se svaka partija za koju bi se skupila "kinta"...

A trik sa bušenjem žetona i provlačenjem konca kako bi se žeton ponovo iskoristio? Sve dok vas vlasnik ne provali. Ili je to samo mit?

Potpisnik ovih redova bio je jedan od klinaca koji su krali žetone od gazde seoske igraonice - zvali smo ga Čimpli. Uredno smo ih plaćali, ali nismo hteli da igramo fliper kod njega. Bio je loš, palice nisu imale dovoljno snage, a Čimpli ih je retko servisirao. Nezanimljiv je bio u odnosu na mašine koje su jednom godišnje, za seosku slavu, donosili majstori lutalice. Kod njih je žeton bio četiri puta skuplji, a mi smo zato kupovali od Čimplija i "pikali" kod vagabunda. Oni su imali i "Poslednjeg akcionog heroja" po motivima iz istoimenog filma Arnolda Švarcenegera. Loptica se ispaljivala pomoću pištolja, a oni umešniji uspevali su da pomere kran koji se u njemu nalazio i u koji je trebalo ubaciti gvozdenjake. Mi smo se radovali, a ljutila su se dvojica - Čimpli koji je ostajao bez žetona iako je dobijao pare i Rom lutalica, vlasnik fenomenalnih flipera, koji je dobijao žetone, ali ne i našu "lovu".