ЗАБОРАВЉЕНА ЗАБАВА: Ко је за партију флипера

Две коврџаве црнке у поцепаним тексас панталонама праве балоне од розих жвакаћих гума. Поносно рекламирају пупак - мајице су свезале испод груди. Обично сви гледају у њихова заносна тела, али не и сада. Досадно им је, момак у чијој су пратњи најмање обраћа пажњу на њих. Али оне га неће оставити, јер он је шампион у играјњу флипера. Управо ће други пут да "обрне" игрицу! Чује се само окидање дугмића, јуришање металне лоптице и музика са разгласа. Сеоска је слава. Стигли су вагабунди, вечите луталице које путују од места до места доносећи видео игрице - Мортал Комбат, Пакмен, Текен и непревазиђене флипере. Шећерна вуна, кокице, кола на сударање, рингишпили... Све је ту!

Заборавили смо на старе добре флипере и на то колико радости може да донесе једна једноставна игра - неколико куглица, два дугмета, две палице ("флипери") и проклета рупа између њих. Наравно, само ако имате лове да купите жетоне.

Данас је компјутер све. Игрице су много сложеније. Али тешко да постоје игрљивије од старинских попут флипера. Када кажемо старинске, мислимо на нешто заиста старо - јер флипер је настао крајем XVIII века у Француској! Била је то верзија билијара. Правила се од дрвета.

Верзија слична данашњој настала је тридесетих година прошлог века. Револуцију је направио изум који се зове жетон. Ко може да купи жетон, може и да игра. Ускоро су и засветлели јер су радили на струју.

Седамдесетих и осамдесетих XIX века израда флипера постала је уметност - произвођачи су утркивали ко ће осмислити занимљивије позадине и маштовитије задатке. Стрип хероји, чудовишта, филмске легенде - безброј њих нашло је своје место у флиперима.

И на компјутерима се ова игрица може "пикати". Могуће је чак и "тилтовати" машину - када се палице замрзну јер играч превише дрма, лупа и удара флипер. Али није то тај осећај. Драж флипера је била у дружењу и то компјутери не могу да замене. Жетони су били право благо, ценила се свака партија за коју би се скупила "кинта"...

А трик са бушењем жетона и провлачењем конца како би се жетон поново искористио? Све док вас власник не провали. Или је то само мит?

Потписник ових редова био је један од клинаца који су крали жетоне од газде сеоске играонице - звали смо га Чимпли. Уредно смо их плаћали, али нисмо хтели да играмо флипер код њега. Био је лош, палице нису имале довољно снаге, а Чимпли их је ретко сервисирао. Незанимљив је био у односу на машине које су једном годишње, за сеоску славу, доносили мајстори луталице. Код њих је жетон био четири пута скупљи, а ми смо зато куповали од Чимплија и "пикали" код вагабунда. Они су имали и "Последњег акционог хероја" по мотивима из истоименог филма Арнолда Шварценегера. Лоптица се испаљивала помоћу пиштоља, а они умешнији успевали су да помере кран који се у њему налазио и у који је требало убацити гвоздењаке. Ми смо се радовали, а љутила су се двојица - Чимпли који је остајао без жетона иако је добијао паре и Ром луталица, власник феноменалних флипера, који је добијао жетоне, али не и нашу "лову".