Sultan i Sneguljica ili Marko i Milica?
BEOGRAD - Sultan, Roman, Sneguljica, Zmaj, Kiša, Oblak, Leandra su imena koja stoje u krštenicama naših mališana i građana.
Ovolika sloboda i inventivnost svakako ne bi prošla na Islandu, gde postoji registar od 3.565 imena koja se mogu davati deci. To je njihov način da zaštite sopstvenu kulturu i jezik, piše u njihovom zakonu.
Usred Srbije svojevremeno su se rađale Kasandre i Ljovisne, Tarzani, Naruta, Jamezdini. Danas su to Hurem i Šeherezada. U matičnim knjigama zavođeni su u Itani, Latoja, Blanka, Greta i Livia.
"Događa se da u skladu sa serijama koje su tog trenutka popularne imamo krštenice sa imenima junaka sa ekrana. Nedavno smo upisali dete pod imenom Sultan. Među neobičnim imenima su i Pahuljica i Sneguljica. U Beogradu ima i nekoliko Tarzana", kaže Milena Kragić matičarka opštine Zvezdara.
U našoj zemlji ne postoji spisak dozvoljenih imena, a nema čak ni preporuke imena kojima bi se štitili tradicija i duh našeg jezika.
"Naš porodični zakon kaže da ime deteta određuju roditelji, da imaju slobodu izbora, ali da ne mogu naslednicima izabrati pogrdna imena, koja vređaju moral ili su u suprotnosti sa običajima", kaže Dragan Vulević načelnik odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
Možda bi i bez obzira na običaje, roditelji mogli da se sete zdravorazumske poruke Duška Radovića "da deci biraju imena tako koa da će se jednog dana po njima zvati neka ulica"
"Davanje imena spada u domen ličnog i emotivnog i svako ograničavanje, zabranjivanje ili naredba predstavljaju čin tiranije. Ako postoje zajednice ili urduženja koje smatraju da bi imenima trebalo očuvati tradiciju, mogu da daju svoju preporuku. Ali, sve što je u smislu obaveze, nije dobro. Uostalom, gotovo sva tradicionalna srpska imena su poreklom iz drugih jezika i kultura", kaže profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka Dobrivoje Stanojević.
Milica Novaković, šef matične službe u Opštini Savski venac, kaže da se u poslednjih 20 godina uglavnom daju tradicionalna, stara srpsk aimena, pišu "Novosti".
"Neobična imena i ona koja smo morali da odbijemo vrlo retko sam susretala u praksi. Nismo dozvolili da se upiše ime Petar Drugi jer nije u skladu sa našim običajima, niti je u pitanju neka dinastija. Kao i kada samo odbili Ointangru Unartan", dodaje ona.