Султан и Снегуљица или Марко и Милица?
БЕОГРАД - Султан, Роман, Снегуљица, Змај, Киша, Облак, Леандра су имена која стоје у крштеницама наших малишана и грађана.
Оволика слобода и инвентивност свакако не би прошла на Исланду, где постоји регистар од 3.565 имена која се могу давати деци. То је њихов начин да заштите сопствену културу и језик, пише у њиховом закону.
Усред Србије својевремено су се рађале Касандре и Љовисне, Тарзани, Нарута, Јамездини. Данас су то Хурем и Шехерезада. У матичним књигама завођени су у Итани, Латоја, Бланка, Грета и Ливиа.
"Догађа се да у складу са серијама које су тог тренутка популарне имамо крштенице са именима јунака са екрана. Недавно смо уписали дете под именом Султан. Међу необичним именима су и Пахуљица и Снегуљица. У Београду има и неколико Тарзана", каже Милена Крагић матичарка општине Звездара.
У нашој земљи не постоји списак дозвољених имена, а нема чак ни препоруке имена којима би се штитили традиција и дух нашег језика.
"Наш породични закон каже да име детета одређују родитељи, да имају слободу избора, али да не могу наследницима изабрати погрдна имена, која вређају морал или су у супротности са обичајима", каже Драган Вулевић начелник одељења за управно-надзорне послове у области породичне заштите Министарства рада, запошљавања и социјалне заштите.
Можда би и без обзира на обичаје, родитељи могли да се сете здраворазумске поруке Душка Радовића "да деци бирају имена тако коа да ће се једног дана по њима звати нека улица"
"Давање имена спада у домен личног и емотивног и свако ограничавање, забрањивање или наредба представљају чин тираније. Ако постоје заједнице или урдужења које сматрају да би именима требало очувати традицију, могу да дају своју препоруку. Али, све што је у смислу обавезе, није добро. Уосталом, готово сва традиционална српска имена су пореклом из других језика и култура", каже професор стилистике и реторике на Факултету политичких наука Добривоје Станојевић.
Милица Новаковић, шеф матичне службе у Општини Савски венац, каже да се у последњих 20 година углавном дају традиционална, стара српск аимена, пишу "Новости".
"Необична имена и она која смо морали да одбијемо врло ретко сам сусретала у пракси. Нисмо дозволили да се упише име Петар Други јер није у складу са нашим обичајима, нити је у питању нека династија. Као и када само одбили Оинтангру Унартан", додаје она.