"Хиљаду дана рата и 24 сата за мир" Ђурђев о сукобу Русије и Украјине, као и избору Трампа за председника

Хиљаду дана раније Русима из Доњецке и Луганске области спремао се сценарио по рецепту виђеном током тзв. Олује и Бљеска у Републици Српској Крајини 1995. године. 

Спремали се, дакле, етничко чишћење Руса са њихових историјских територија, где би мозак операције, баш као и у српском случају, био НАТО, а егзекутор украјинска нацистичка политичка врхушка, баш као што је то била хрватска усташка власт у нашем случају. Срби су, међутим, још једном спасили Русију. Као што смо у Другом светском рату отежали немачко напредовање ка Русији и дали јој времена да се припреми за одбрану, тако смо својом жртвом 1990-их отворили очи Русији шта је чека од стране колективног Запада уколико не буде спремна да се брани. Срби су били протерани са своје земље, али Руси нису. Србија је распарчана, али не и Русија. Срби су једва преживели санкције, а оне су Русију само ојачале - каже Александар Ђурђев. 

 Данас, хиљаду дана након почетка специјалне војне операције, Русија је израсла у најспремнију војну силу на планети са око милион војника са озбиљним војним искуством, у четврту највећу светску економију која је претекла Јапан, у политички стабилан систем са апсолутном већином подршке у народу и у земљу у коју су данас све оне слободарске земље широм света дубоко загледане. Коначно, украјински рат је изнедрио још јачи БРИКС, нове чланице истог и Русију као политичког лидера те организације, што је недавно одржани самит у Казању и показао. 

Са друге стране, колективни Запад је у стању латентног распада. Након победе Доналда Трампа одлазећа демократска администрација је у фази панике и лудила, тражећи начин да будућем председнику у наредних месец дана потури што више клипова под точкове. Немачка влада ће очигледно ускоро пасти, извесно је да ће Ле Пенова ускоро бити нови председник Француске, борба између глобалиста и суверенитета у ЕУ институцијама је све жешћа,  а да не говоримо о економској и енергетској кризи изазваној ратом у Украјини која се, попут бумеранга, вратила немачкој (а тиме и ЕУ) економији која је и званично у рецесији.
 

Доналд Трамп је, између осталог, однео убедљиву победу на америчким председничким изборима захваљујући томе што је обећао да ће, након што седне у председничку фотељу, зауставити рат у Украјини за 24 сата. Већ сада чујемо поруке које сведоче да ће Трампова политика ићи у том правцу. Према незваничним информацијама, Трамп је спреман да одустане од идеје гурања Украјине у НАТО, али и на де факто признање четири области и Крима као дела Русије. Формално признање би изостало, али ваља подсетити на то да је исто изостајало и у случају балтичких земаља док су биле део Совјетског Савеза. 

Све то сведочи о једној суштински важној чињеници - Запад је још једном унапред потценио Русију и плаћа последице својих заблуда. Већи део човечанства је данас више него икада уверен да су речи Николаја Трубецкоја, великог руског мислиоца са почетка 21. века, о томе да је космополитизам само друго име за романогермански шовинизам, а који од других жели да га опонашају, а не обогате својим културама. Ако је већ тако, а јесте, нека буде онако како је сам Трубецкој пре више од једног века поручио - кад је рат, нека буде рат!