Zašto je dobro uvesti naplatu grejanja po utrošku?
U Srbiji od 59 gradova i opština sa daljinskim sistemom grejanja, samo u sedam toplana postoji naplata računa za grejanje po utrošku, što bi, uz dobru izolaciju objekata, moglo značajno da smanji izdatke i troškove građana za grejanje.
U pojedinim toplanama takav obračun funkcioniše probno, za određeni broj korisnika.
Analize su pokazale da grejanje po utrošku može da smanji takozvani varijabilni deo računa, a to je potrošnja toplotne energije i do 30 odsto.
Ovakav sistem naplate uobičajen je u evropskim zemljama, a Srbiji je zakonom predviđeno da počne da se primenjuje od 2015. godine.
Po zakonu od 1. januara 2015. godine svako treba da ima svoje kalorimetre i da tačno može da zna koliko potroši energije, odnosno da plati tačno koliko potroši.
Država raspisuje centralni tender za kalorimetre, ali će dalje razvođenje po zgradi zavisiti od kućnog saveta.
Merači toplote i ventili za stan od 60 kvadrata, koji obično ima pet radijatora, koštaju oko 250 evra, a prema ranijim najavama nadležnih građeni će to moći da otplaćuju uz račune u ratama.
Osim postojećih koje rade po novom sistemu naplate, još oko 20-ak toplana bi trebalo da pređe na grejanje po utrošku, zahvaljujući programu rehabilitacije toplana koji Vlada Srbije sprovodi sa Nemackom razvojnom bankom (KfW).
Prema podacima resornog ministarstva, očekuje se da će sistem naplate grejanja po utrošku u Srbiji povećati energetsku efikasnost za 20 do 30 odsto, što će smanjiti i zagađenje životne sredine.
U Beogradu će, kako je najavljeno početkom ove godine, od naredne grejne sezone biti uveden nov način naplate daljinskog grejanja, ali još ne postoje uslovi za uvođenje prave naplate po utrošku.
To podrazumeva da će potrošači tokom šest toplih meseci dobijati samo fiksne troškove za grejanje, koji su znatno manji od sadašnjih računa, a tokom šest zimskih meseci će dobijati "uprosečeni račun" prema isporučenoj toplotnoj energiji, istakli su nadležni za energetiku u gradu Beogradu.
Beograd, sa najvećim preduzećem za daljinsko grejanje na Balkanu koji greje 300.000 domaćinstava i 10.000 preduzeća, još nije spreman za takav korak, rekao je direktor Uprave za energetiku Beograda Marko Stojanović.
Najveći problem, kako je istakao, predstavlja loša gradnja zgrada, jer više od 40 odsto stanova nema ni elementarne standarde izolacije.
Tim korisnicima naplata po utrošku donela bi veće račune, rekao je on i ponovio da će se od grejne sezone 2014-2015. sistem naplate grejanja morati promeniti, pa će se tokom šest toplih meseci plaćati samo fiksni troškovi manjeg iznosa, dok će se na šest zimskih meseci podeliti troškovi potrošnje.
