ZAŠTO SLAVIMO 1. MAJ: Dan radnika i anarhista, jedan od retkih praznika koji svi vole
Međunarodni praznik rada obeležava se kao spomen na velike radničke demonstracije održane u Čikagu 1. maja 1886. godine, kada je u sukobima s policijom poginulo više od dve stotine radnika, dok je osmoro ljudi osuđeno na smrt.
Demonstracije su održane radi zahteva radnika za osmosatnim radnim vremenom, a 1. maj se kao međunarodni praznik rada obeležava od 1889. godine.
Užasni uslovi rada, radno vreme od 10, 12 i više sati dnevno, rad subotom, a neretko i nedeljom, niske nadnice, bez osiguranja – samo su neki od razloga koji su radnike širom sveta prisiljavali da počnu da se bore za svoja prava i da se suprotstave kapitalističkom ugnjetavanju.
U drugoj polovini 19. veka situacija se, posebno u SAD, sve više zaoštrava, jer su radnici, uvidevši da pojedinačno ne mogu postići ništa, počeli da se organizuju – osnovano je više radničkih organizacija.
Čuvenih 8 sati rada
Tada je i nastala ona popularna podela radnog dana na 3 x 8 sati – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog uzdizanja!
Međutim, do ispunjenja nije došlo – poslodavci su odbili svaku pomisao na bilo kakve ustupke. U to vreme vladajuća klasa u SAD shvatila je da njene profite i moć potkopava direktna akcija ujedinjene radničke klase.
Odgovor zahtevima radnika bio je – nasilje. Vladavina terora nadvila se naročito nad Čikago. Sastajališta, kancelarije sindikata, štamparije i privatni stanovi bili su (obično bez upozorenja) predmeti čestih policijskih racija. Mnogi osumnjičeni su bili prebijani, a neki i podmićivani s namerom da rade protiv svojih kolega. Ogorčeni ovakvim odlukama poslodavaca radnici su organizovano, ali i spontano počeli da izlaze na ulice. Štrajkovi su zahvatili mnogo velikih gradova SAD, a najveće demonstracije, u kojima je učestvovalo više od 70.000 radnika, pogađaju Čikago.
U 20. veku se datum s vremenom etablirao kao anarhistički i socijalistički praznik, koji je baš u tim krugovima poznat kao Međunarodni dan radnika, odnosno Praznik rada. Tako je ovaj datum postao simbol socijalnih i ekonomskih uspeha radničke klase i sindikalnog pokreta.
