ЗАШТО СЛАВИМО 1. МАЈ: Дан радника и анархиста, један од ретких празника који сви воле
Међународни празник рада обележава се као спомен на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу 1. маја 1886. године, када је у сукобима с полицијом погинуло више од две стотине радника, док је осморо људи осуђено на смрт.
Демонстрације су одржане ради захтева радника за осмосатним радним временом, а 1. мај се као међународни празник рада обележава од 1889. године.
Ужасни услови рада, радно време од 10, 12 и више сати дневно, рад суботом, а неретко и недељом, ниске наднице, без осигурања – само су неки од разлога који су раднике широм света присиљавали да почну да се боре за своја права и да се супротставе капиталистичком угњетавању.
У другој половини 19. века ситуација се, посебно у САД, све више заоштрава, јер су радници, увидевши да појединачно не могу постићи ништа, почели да се организују – основано је више радничких организација.
Чувених 8 сати рада
Тада је и настала она популарна подела радног дана на 3 x 8 сати – 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног уздизања!
Међутим, до испуњења није дошло – послодавци су одбили сваку помисао на било какве уступке. У то време владајућа класа у САД схватила је да њене профите и моћ поткопава директна акција уједињене радничке класе.
Одговор захтевима радника био је – насиље. Владавина терора надвила се нарочито над Чикаго. Састајалишта, канцеларије синдиката, штампарије и приватни станови били су (обично без упозорења) предмети честих полицијских рација. Многи осумњичени су били пребијани, а неки и подмићивани с намером да раде против својих колега. Огорчени оваквим одлукама послодаваца радници су организовано, али и спонтано почели да излазе на улице. Штрајкови су захватили много великих градова САД, а највеће демонстрације, у којима је учествовало више од 70.000 радника, погађају Чикаго.
У 20. веку се датум с временом етаблирао као анархистички и социјалистички празник, који је баш у тим круговима познат као Међународни дан радника, односно Празник рада. Тако је овај датум постао симбол социјалних и економских успеха радничке класе и синдикалног покрета.
