ZAŠTO SU REKLI NE: 7 glavnih razloga Britanaca za izlazak iz EU

Ono što je počelo kao kap ubrzo je postalo stabilan tok i završilo kao poplava. Javnost je bombardovana upozorenjima o tome kako će postati siromašniji ako glasaju za napuštanje EU, ali na kraju glasači nisu poverovali u to i mislili su da je to cena koju vredi platiti.

Vodeći eksperti CBI, MMF, OECD, IFS su se udružili u tvrdnjama da će ekonomski rast biti oslabljen, nezaposlenost porasti, funta oslabiti, dok bi britanska poslovanja postala potpuno nezaštićena. Banka Engleske je pomenula mogućnost recesije, dok Trezor tvrdi da će biti primorani da povećaju porez na dohodak i smanje dosadašnje troškove za zdravstvo, škole i vojsku.

Činjenica da je javnost tako lako odbacila savete stručnjaka ukazuje na nešto više od same pobune protiv establišmenta. To sugeriše da se daleko više ljudi osetilo zapostavljenim i zaobiđenim i da ih je petodecenijska korist koju je trebalo da osete kroz saradnju sa EU zaobišla.

1. Zdravstvo dobija "injekciju" od 350 miliona funti

Tvrdnja da bi se napuštanjem EU oslobodili 350 miliona funti nedeljno više da se uloži u zdravstveni sistem je vrsta političkog slogana koji je predstavljao san kampanje za izlazak iz EU: udarac, lako razumljiv i atraktivan glasačima različitih uzrasta i političkih uverenja.

Ne čudi što su pripadnici struje za odlazak iz EU igrali baš na tu loptu.

Anđela Igl, aktivistinja koja je bila za ostanak u EU je rekla protivnicima da "ne šire neistine", ali ankete su pokazale da je postala najzapaženija figura kampanje i da većina veruje da novac predat u EU bi trebalo da se potroši u Velikoj Britaniji.

U tom smislu, ovaj primer služi kao snažna ilustracija zbog čega bi Velikoj Britaniji bilo mnogo bolje izvan EU.

2. Pitanje migranata

Ova tema postavlja šire pitanje od nacionalnog i kulturnog identiteta, koji odgovara struji za odlazak iz unije i ostavlja jaku poruku glasačima, naročito onim sa nižim novčanim prihodima.

Što je najvažnije, sugerisan je glavni argument struje za izlazak, a to je da Velika Britanija ne može da kontroliše broj ljudi koji dolaze u zemlju dokle god se nalazi u EU.

Jezik i slike koje je koristila kampanja pristalica za izlazak iz EU nailazio je na kritike i povećao je tenzije između Konzervativne partije koja je predvodila opciju za izlazak iz unije, Faražovog UKIP "putujućeg cirkusa" i odvojnih pripadnika opcije za napuštanje EU.

Ali njihove različite poruke su odjeknule zahvaljujući tvrdnji da je glas da se napusti EU životna prilika da se preuzme kontrola i afirmiše nacionalni suverenitet.

O OVOME NISU RAZMIŠLJALI: Asanž bi mogao da se nađe na slobodi ZAHVALJUJUĆI BREGZITU!

3. Premijer je izgubio uticaj u javnosti

Dejvid Kameron je možda osvojio vodeću poziciju u jednom liderskom takmičenju, pobedio je na jednim opštim izborima i na dva referenduma u ​​poslednjih deset godina, ali izgleda da ga je sreća napustila. Stavljajući sebe na čelo kampanje za ostanak i stavljajući akcenat na pitanje poverenja, on je uložio svoju političku budućnost i lični ugled, za koji je mislio da će uticati na rezultat referenduma.

Pošto je toliko toga uložio da obezbedi fundamentalnu promenu u odnosu Velike Britanije i EU, bilo je neizbežno da će ustupci koje je činio prthodnih devet meseci pregovorajući biti odbačeni od strane euroskeptika u njegovoj stranci.

Tokom procesa, on se našao u suprotnosti sa mnogim konzervativcima koji se nikada nisu sasvim pomirili s njegovom odlukom napravi koaliciju posle izbora 2010. godine i kompromisima koje je pravio.

Nepodesan za pridobijanje laburističkih pristalica, premijer nije bio u stanju da ubedi dovoljno neodlučnih birača da mu daju podršku.

LONDON BESNI ZBOG BREGZITA: Građani pišu peticiju, traže da OSTANU U EU

4. Laburisti nisu uspeli da ostvare kontakt sa glasačima

Kampanji pristalica koji su zagovarali ostanak u EU bili su neophodni glasovi simpatizera Laburističke partije da bi dobili referendum, a činjenica da nisu odigrali potez biće predmet dugog "posmrtnog" raskola unutar opozicije.

Devedeset procenata poslanika Laburističke partije je podržavalo ostanak u EU, ali su loše procenili raspoloženje svojih pristalica. Kada su shvatili da nešto nije u redu tokom kampanje, bilo je prekasno da se uradi bilo šta po tom pitanju.

5. "Velike zverke"

Znalo se da će dobar deo britanskih ministara podržati Bregzit, ali je kap koja je presudila bila porška Majkla Gouva, ministra pravde i Borisa Džonsona, predvodnika kampanje za napuštanje unije i bivšeg gradonačelnika Londona.

PROCUREO TAJNI DOKUMENT NEMAČKE: Berlin je pripremio strategiju i evo šta će PONUDITI BRITANCIMA

Njih dvojica su vešto raspoređeni, Boris Džonson u ulozi vojnika pešadijca je prešao celu zemlju lobirajući za napuštanje unije, dok je Gouve preuzeo veliki teret pomažući u sastavljanju post-Bregzit manifesta i predstavljajući program opcije za odlazak u debatama na Bi-Bi-Siju i Skaj njuzu.

Ne treba zaboraviti ni Najdžela Faraža, oličenje evroskepticizma u Velikoj Britaniji, koji je takođe odigrao ključnu ulogu na terenu i motivisao pristalice njegove stranke i brojne druge da izađu na izbore.

6. Stariji glasači su glasali za izlazak

Iako će stručnjaci do detalja analizirati odziv birača u narednim danima i nedeljama, podaci govore u prilog da je većina starijih birača glasala za izlazak iz unije naročito na jugu, jugozapadu, Midlandsu i severoistoku.

Ljudi što su stariji imaju veću potrebu da izađu na glasanje tako je na izborima 2015. bilo 78 procenata glasača starijih od 65 godina, u poređenju sa 43 procenta starosti između 18 i 24 godine i 54 procenta od 25-34 godine starosti.

Istraživanju pokazuje da je podrška za Bregzit bila je znatno veća među stanovništvom starosti 55 i više godina nego među mlađim starosnim grupama. Tri od svakih pet birača starijih od 65 godina rekli su da žele da odu.

I mlađi birači su takođe podržali Bregzit širom Engleske i Velsa. Veliki generacijski jaz koji je vidljiv na uzorku glasača je samo jedan od mnogih razloga zbog kojih je ova opcija pobedila na referendumu.

7. Evropa je za Britance uvek bila pomalo strana

Bile su potrebne godine da se Britanci pridruže Evropskoj zajednici, a čak i tada, kada je poslednji put stavljen predlog na glasanje o pridruživanju 1975. godine mnogi su ga nevoljno podržali zbog ekonomskih razloga.

Većina glasača se u međuvremenu predomislila, a njihova ambivalentnost se pretvorila u otvoreno neprijateljstvo. Skepticizam prema EU postoji decenijama među političarima i u velikom delu britanskih medija.