ЗАШТО СУ РЕКЛИ НЕ: 7 главних разлога Британаца за излазак из ЕУ

Оно што је почело као кап убрзо је постало стабилан ток и завршило као поплава. Јавност је бомбардована упозорењима о томе како ће постати сиромашнији ако гласају за напуштање ЕУ, али на крају гласачи нису поверовали у то и мислили су да је то цена коју вреди платити.

Водећи експерти ЦБИ, ММФ, ОЕЦД, ИФС су се удружили у тврдњама да ће економски раст бити ослабљен, незапосленост порасти, фунта ослабити, док би британска пословања постала потпуно незаштићена. Банка Енглеске је поменула могућност рецесије, док Трезор тврди да ће бити приморани да повећају порез на доходак и смање досадашње трошкове за здравство, школе и војску.

Чињеница да је јавност тако лако одбацила савете стручњака указује на нешто више од саме побуне против естаблишмента. То сугерише да се далеко више људи осетило запостављеним и заобиђеним и да их је петодеценијска корист коју је требало да осете кроз сарадњу са ЕУ заобишла.

1. Здравство добија "ињекцију" од 350 милиона фунти

Тврдња да би се напуштањем ЕУ ослободили 350 милиона фунти недељно више да се уложи у здравствени систем је врста политичког слогана који је представљао сан кампање за излазак из ЕУ: ударац, лако разумљив и атрактиван гласачима различитих узраста и политичких уверења.

Не чуди што су припадници струје за одлазак из ЕУ играли баш на ту лопту.

Анђела Игл, активистиња која је била за останак у ЕУ је рекла противницима да "не шире неистине", али анкете су показале да је постала најзапаженија фигура кампање и да већина верује да новац предат у ЕУ би требало да се потроши у Великој Британији.

У том смислу, овај пример служи као снажна илустрација због чега би Великој Британији било много боље изван ЕУ.

2. Питање миграната

Ова тема поставља шире питање од националног и културног идентитета, који одговара струји за одлазак из уније и оставља јаку поруку гласачима, нарочито оним са нижим новчаним приходима.

Што је најважније, сугерисан је главни аргумент струје за излазак, а то је да Велика Британија не може да контролише број људи који долазе у земљу докле год се налази у ЕУ.

Језик и слике које је користила кампања присталица за излазак из ЕУ наилазио је на критике и повећао је тензије између Конзервативне партије која је предводила опцију за излазак из уније, Фаражовог УКИП "путујућег циркуса" и одвојних припадника опције за напуштање ЕУ.

Али њихове различите поруке су одјекнуле захваљујући тврдњи да је глас да се напусти ЕУ животна прилика да се преузме контрола и афирмише национални суверенитет.

О ОВОМЕ НИСУ РАЗМИШЉАЛИ: Асанж би могао да се нађе на слободи ЗАХВАЉУЈУЋИ БРЕГЗИТУ!

3. Премијер је изгубио утицај у јавности

Дејвид Камерон је можда освојио водећу позицију у једном лидерском такмичењу, победио је на једним општим изборима и на два референдума у ​​последњих десет година, али изгледа да га је срећа напустила. Стављајући себе на чело кампање за останак и стављајући акценат на питање поверења, он је уложио своју политичку будућност и лични углед, за који је мислио да ће утицати на резултат референдума.

Пошто је толико тога уложио да обезбеди фундаменталну промену у односу Велике Британије и ЕУ, било је неизбежно да ће уступци које је чинио prthodnih девет месеци преговорајући бити одбачени од стране еуроскептика у његовој странци.

Током процеса, он се нашао у супротности са многим конзервативцима који се никада нису сасвим помирили с његовом одлуком направи коалицију после избора 2010. године и компромисима које је правио.

Неподесан за придобијање лабуристичких присталица, премијер није био у стању да убеди довољно неодлучних бирача да му дају подршку.

ЛОНДОН БЕСНИ ЗБОГ БРЕГЗИТА: Грађани пишу петицију, траже да ОСТАНУ У ЕУ

4. Лабуристи нису успели да остваре контакт са гласачима

Кампањи присталица који су заговарали останак у ЕУ били су неопходни гласови симпатизера Лабуристичке партије да би добили референдум, а чињеница да нису одиграли потез биће предмет дугог "посмртног" раскола унутар опозиције.

Деведесет процената посланика Лабуристичке партије је подржавало останак у ЕУ, али су лоше проценили расположење својих присталица. Када су схватили да нешто није у реду током кампање, било је прекасно да се уради било шта по том питању.

5. "Велике зверке"

Знало се да ће добар део британских министара подржати Брегзит, али је кап која је пресудила била поршка Мајкла Гоува, министра правде и Бориса Џонсона, предводника кампање за напуштање уније и бившег градоначелника Лондона.

ПРОЦУРЕО ТАЈНИ ДОКУМЕНТ НЕМАЧКЕ: Берлин је припремио стратегију и ево шта ће ПОНУДИТИ БРИТАНЦИМА

Њих двојица су вешто распоређени, Борис Џонсон у улози војника пешадијца је прешао целу земљу лобирајући за напуштање уније, док је Гоуве преузео велики терет помажући у састављању пост-Брегзит манифеста и представљајући програм опције за одлазак у дебатама на Би-Би-Сију и Скај њузу.

Не треба заборавити ни Најџела Фаража, оличење евроскептицизма у Великој Британији, који је такође одиграо кључну улогу на терену и мотивисао присталице његове странке и бројне друге да изађу на изборе.

6. Старији гласачи су гласали за излазак

Иако ће стручњаци до детаља анализирати одзив бирача у наредним данима и недељама, подаци говоре у прилог да је већина старијих бирача гласала за излазак из уније нарочито на југу, југозападу, Мидландсу и североистоку.

Људи што су старији имају већу потребу да изађу на гласање тако је на изборима 2015. било 78 процената гласача старијих од 65 година, у поређењу са 43 процента старости између 18 и 24 године и 54 процента од 25-34 године старости.

Истраживању показује да је подршка за Брегзит била је знатно већа међу становништвом старости 55 и више година него међу млађим старосним групама. Три од сваких пет бирача старијих од 65 година рекли су да желе да оду.

И млађи бирачи су такође подржали Брегзит широм Енглеске и Велса. Велики генерацијски јаз који је видљив на узорку гласача је само један од многих разлога због којих је ова опција победила на референдуму.

7. Европа је за Британце увек била помало страна

Биле су потребне године да се Британци придруже Европској заједници, а чак и тада, када је последњи пут стављен предлог на гласање о придруживању 1975. године многи су га невољно подржали због економских разлога.

Већина гласача се у међувремену предомислила, а њихова амбивалентност се претворила у отворено непријатељство. Скептицизам према ЕУ постоји деценијама међу политичарима и у великом делу британских медија.