GDE STE GLASAČI(CE): Zašto žene ne izlaze na glasanje?
Kada su Stjepana Mesića nakon izbora za predsednika Hrvatske pitali zašto se njegova supruga ne pojavljuje u javnosti ili zašto se ne bavi politikom, ovaj stari vuk je cinično konstatovao: "Mi smo podelili uloge. Ona je ministarka unutrašnjih, a ja ministar spoljnih poslova."
Aleksandar Tijanić je svojevremeno, u samo njemu svojstvenom stilu, figurativno ocenio da je Boris Tadić izgubio izbore 2012. zato što nije obišao sve žene - lično? Zašto je među neodlučnim biračima daleko više dama? Kako promeniti tu patrijarhalnu sliku da se muškarci za sve pitaju? Čak i na izborima gde njihov glas isto vredi?
Kada su Stjepana Mesića nakon izbora za predsednika Hrvatske pitali zašto se njegova supruga ne pojavljuje u javnosti ili zašto se ne bavi politikom, ovaj stari vuk je cinično konstatovao: "Mi smo podelili uloge. Ona je ministarka unutrašnjih, a ja ministar spoljnih poslova." Hrvatska javnost je tu Mesićevu duhovitost tretirala kao šamar ženskoj populaciji, a odgovor lepšeg pola je stigao vrlo brzo: Hrvatska je kasnije dobila ženu premijera -- Jadranku Kosor, da bi danas na čelu te države bila Kolinda Grabar Kitarović.
Kakva je pozicija žena u srpskoj politici?
Zašto se stiče utisak da ih ne interesuju izbori? Bar ne u dovoljnoj meri. Veruje li ikoZorani Mihajlović kada nam poruči da se varaju svi oni koji misle da će žene biti ikebane u politici? I zašto većina političkih lidera, čini se, zanemaruje njihovu političku moć?
U korpusu onih koji još nisu odlučili da li će izaći na izbore više je - žena, naravno. Istraživanja CeSID-a govore da je u dilemi 57,9 odsto pripadnica lepšeg pola, ostatak su muškarci. Zašto politički stavovi većine lidera ređe dolaze do ušiju žena? Može li se to tretirati samo kao njihova nezainteresovanost za politiku?
SNS PORUČIO PAJTIĆU: Želimo da on živi u razvijenoj i bogatoj Vojvodini
"Srbija je još tradicionalno društvo u kome dominira taj patrijarhalni momenat. Podeljene su role - žene ostaju kod kuće, a muškarci se za sve pitaju", navodi psihološkinja Ina Boljanović za Nedeljnik.
Izostanak ambicije ili želje žena za politikom valja tražiti i u činjenici da ih praktično nema ili teško stižu do nekih značajnijih državnih pozicija.
U novijoj istoriji, osim retkih ministarki, za njih je najveći domet bio mesto predsednice parlamenta - Slavica Đukić Dejanović i Maja Gojković.
Koliko Srbija danas ima gradonačelnica?
Samo jednu. Doduše, Nataša Mićić je kao prva dama Skupštine dospela na čelo države, ali spletom nesrećnih okolnosti i za nju i za Srbiju, jer je Andrićev venac ostao prazan nakon prestanka mandata Milana Milutinovića. Možete li, međutim, da zamislite Srbiju u kojoj će kao u Hrvatskoj žena biti predsednica? Ili premijerka kao što je bio slučaj u Sloveniji (Alenka Bratušek) ili u Republici Srpskoj (Željka Cvijanović)? Ina Boljanović misli da ćemo tek za deceniju možda imati ženu na čelu države ili vlade, piše Nedeljnik.
Istraživanja pokazuju da prostor za žene u politici nije dovoljno uočljiv, ni dovoljno otvoren. Kvote za žene od 33 odsto na izbornim listama i u parlamentu samo su maska za Brisel i privid nekakve zastupljenosti.
Muškarci ljubomorno čuvaju svoj politički uticaj, čak i kad žene zauzmu neke značajnije pozicije u stranci ili u vladi, jer one uglavnom ne učestvuju u kreiranju njihovih politika, već završe na marginama odlučivanja. Očita je razlika u njihovoj moći ili autoritetima.
POD OZNAKOM HITNO: Evo kako su svetske agencije izvestile o raspisivanju izbora u Srbiji
Gubitak samopouzdanja glavni razlog?
Negativan stav prema kandidovanju za političke funkcije ima za posledicu stvaranje psihološke barijere kod žena, koja se manifestuje gubitkom samopouzdanja, liderskih ambicija i želje za promocijom u političkim krugovima. Onda ne čudi frapantan podatak da je u Srbiji samo jedna žena predsednica političke stranke - Sanda Rašković Ivić (DSS). U Evropi duvaju drugačiji vetrovi -- dovoljno je pomenuti samo Angelu Merkel.
Krivce za takvo stanje u Srbiji valja, međutim, tražiti i među samim ženama. Njihova apatičnost dolazi iz činjenice da je politička scena kontaminirana, da ne žele da ulaze u to političko blato i prljaju svoje profesionalne karijere ili biografije, a u velikoj meri i od predrasuda da je to muški posao.
Pogubno je što i same žene šalju obeshrabrujuće poruke - nećemo da se bavimo politikom. I što teško izlaze iz tog "rova". Rodna ravnopravnost koja, kao kriterijum građenja demokratskog društva, podrazumeva podjednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života, postala je nažalost samo fraza u Srbiji. I stereotip. Za promenu takvog stanja, navode sagovornici Nedeljnika, potrebna je politička edukacija, vreme...
KAKO SU DSS I DS IZVRŠILI MASAKR PRIVREDE: Prodavali preduzeća, a građane oterali sa radnih mesta!
Kako žene motivisati da u što većem broju izađu na ove izbore? Znaju li da mogu da imaju presudnu ulogu u prebrojavanju glasova?
"Teme koje bi mogle da privuku žene, pored rešavanja problema nasilja nad ženama, jesu obrazovanje i zdravstvo, jer su one mahom majke i brinu o tome ko i na koji način ćeedukovati i lečiti njihovu decu", navodi Srbijanka Turajlić za Nedeljnik.
Politički lideri verovatno će od svojih izbornih mentora iz Izraela ili Velike Britanije dobiti smernice kako da dobiju poverenje što više žena. Od njihove (izborne) volje zavisi rezultat političkih stranaka. Još samo žene to da shvate.
